Шејхан — разлика између измена

Шејхан је био познат као Kötöny у Мађарској и Котјан у Русији.<ref name="#1">István Vásáry (24 March 2005). Cumans and Tatars: Oriental Military in the Pre-Ottoman Balkans, 1185–1365. Cambridge University Press. pp. 223–. ISBN 978-1-139-44408-8.</ref> Његово име среће се и као Кутан (на арапском), Кутен, Котени и Куетан. У руским аналима, помиње се као Котян Сутоевич (Котјан Сутоевич). У повељи Беле IV налазимо помен куманског војсковође '''Зејхана''' или Шејхана, што се вероватно односило на Котана. <ref>Kristó, Gyula; Makk, Ferenc (1996). Az Árpád-ház uralkodói [Rulers of the House of Árpád]. I.P.C. Könyvek. ISBN 963-7930-97-3], p. 268</ref>

Арапски извори називају Шејханов народ [[Кипчаци|Кипчацима]]. Котан се помиње као припадник племена Дурут народа Кипчак.<ref name="#2">Florin Curta; Roman Kovalev (2008). “The” Other Europe in the Middle Ages: Avars, Bulgars, Khazars and Cumans ; [papers ... Presented in the Three Special Sessions at the 40th and 42nd Editions of the International Congress on Medieval Studies Held at Kalamazzo in 2005 and 2007]. BRILL. pp. 403–. ISBN 90-04-16389-1.</ref> Према Прицаку, Дурут је било тертерово племе Кумана.<ref>Florin Curta; Roman Kovalev (2008). “The” Other Europe in the Middle Ages: Avars, Bulgars, Khazars and Cumans ; [papers ... Presented in the Three Special Sessions at the 40th and 42nd Editions of the International Congress on Medieval Studies Held at Kalamazzo in 2005 and 2007]. BRILL. pp. 403–. ISBN 90-04-16389-1.<name="#2"/ref> Према [[Тимоти Меј|Тимотеју Меју]], Котен је био један од канова Кипчака.<ref>Timothy May (7 November 2016). The Mongol Empire: A Historical Encyclopedia [2 volumes]: A Historical Encyclopedia. ABC-CLIO. pp. 1–. ISBN 978-1-61069-340-0.</ref> [[Иштван Васари]] идентификовао га је као Кумана.<ref>István Vásáry (24 March 2005). Cumans and Tatars: Oriental Military in the Pre-Ottoman Balkans, 1185–1365. Cambridge University Press. pp. 223–. ISBN 978-name="#1-139-44408-8.<"/ref> У сваком случају, ова два народа била су у саставу куманско-кипчаске конфедерације, познате као "[[Куманија]]" на [[Латински језик|латинском]], Desht-i Qipchaq у исламским изворима и Половци у источнословенским језицима.