Хатишериф из 1830. године — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Исправљене словне грешке
Ред 6:
 
== Доношење хатишерифа ==
Припреме, преговори и коначно усвајање хатишерифа из 1830. године трајали су читавих годину дана. Као основа за његово састављање послужио је [[Димитрије Давидовић|Давидовићев]] мемоар из јануара месеца исте године. Он је био полазиште руском пројекту хатишерифа. Захтеви Срба углавном су се поклапали са онима из 1820. године, а изложених у Одвојеном акту 1826. године. На девет конференција од 26. јуна до 9. октобра утанчавао се садржај овог најзначајнијег акта у настанку српске аутономије. Дефинитиван текст поднет је султану на потпис 15. октобра, а пет дана касније је бегличкибеглучки ефендија предао српским депутатима копију хатишерифа. Султан је копију претходно потписао без икакве измене.
 
== Однос Кнежевине према Турској ==
Ред 36:
 
Милош је 1834. године поделио Кнежевину у пет великих [[сердарства|сердарстава]]: подунавско (Београд), мачванско (Шабац), рашко (Чачак), расинско (Јагодина), тимочко (Неготин). Задатак сердара био је да надгледају поредак и правосуђе. Сердарства су укинута [[Сретењски устав|Сретењским уставом]]. Након укидања устава, Милош је вратио поделу на области, али под новим називом: војне команде. Војних команданата било је четворица, а они су концентрисали у својим рукама цивилну и војну власт. Једна одредба хатишерифа тицала се војске. Порта је до 1830. године прећутно толерисала постојање Милошевих „солдата“. Милош је 1833. године наредио да свака српска пореска глава мора имати пушку и војни прибор. Тајно је набављао топове. Српска војска била је у фази настајања. Она је имала 11 официра и 28 подофицира. Подељена је на две кнежевске гарде, један коњички ескадрон и одељење старих војника.
У периоду након хатишерифа расте број школа. Србија је добила право отварања штампарије. Од 1831. године ради Књажевска типографија. После неколико покушаја да се набави штампарија, она је, по Милошевом наређењу, набављена из Русије. Милош је показивао велико интересовање за овај посао и ставио је на располагање велике суме новца за набавку хартије и другог материјала. Штампаријом је руководио немацНемац [[Адолф Берман]], а од 1834. године штампају се Новине Србске. До 1835. године штампане су и књиге [[Доситеј Обрадовић|Доситеја Обрадовића]]. Чињени су покушаји да се штампају алманаси са карактером часописа: Забавник (уредник [[Димитрије Давидовић]]) и Београдска Лира (од 1833). Прве српске књиге штампају се 1835. године.
 
== Види још ==