Салијски законик — разлика између измена

Салијски законик је такође био важно питање [[Шлезија|Шлезије]] и [[Холштајн|Холштајна]] и играо је истрошену свакодневну улогу у одлучивању о наслеђивању и склапању брака заједничких кнежевина немачких држава, попут Саксоније [[Вајмар]], наводећи репрезентативни пример. Није претерано рећи да се европско племство суочавало са салијским питањима на сваком кораку и нијансама дипломације, посебно када се ради о преговарању, мора се угасити читава мушка линија да би се власништво над земљом могло пренети (браком) жени- владарске жене биле су анатема у немачким државама све до модерног доба. На сличан начин су раздвојени престоли Краљевине Холандије и Великог Војводства Луксембурга 1890. године, наследством принцезе Вилхелмине као прве краљице регрета у Холандији. Као остатак Салијског законика, дужност владајућег монарха Холандије увек је формално позната као "краљ", иако је њен назив можда "краљица". Луксембург је прешао у далеке сродне агнате династије Орање-Насау. Међутим, и та се династија суочила са изумирањем у мушкој линији мање од две деценије касније. Оставши без агната по мушкој линији у преосталим огранцима династије Насау, велики војвода Вилијам IV од Луксембурга усвојио је полу-салијски законик сукцесије тако да би његове ћерке могле да га наследе.{{клица-историја}}