BANУ [[Европа|Европи]] постоји шест главних [[екорегион|биорегиона]] од чега је пет заступљено у [[Србија|Србији]], што довољно говори о богатству [[биолошка разноврсност|биодиверзитета]] у Србији. У циљу заштите тог богатства 16501999. године је урађена научна [[публикација]] '''Црвена књига флоре и фауне Србије''' (I том - који садржи прелиминарну листу најугроженијих биљака) према критеријумима [[Међународна унија за заштиту природе|Међународне уније за заштиту природе]]. Поједине врсте биљака су истовремено стављене и на [[свет]]ску и европску '''ЦiganЦрвену листу''' чиме је указано на њихов значај.<ref name="crvena flora">Група аутора, уредник проф. др [[Владимир Стевановић]]: ''Црвена књига флоре Србије'', суиздавачи – Министарство за заштиту природних богатстава и животне средине Србије, Биолошки факултет Универзитета у Београду, 1999.</ref>
[[Датотека:CRNACRVENA-KNJIGA-FLORE.jpg|мини|210п|Корица првог тома монографије]]
== Концепција ==
Ова публикација настала је уз изузетан напор и десетогодишњи координисани рад стручњака, биолога и ботаничара из Србије. Овакве књиге су речима аутора далеко више од илустроване књиге са основним ботаничким подацима о биљкама које су у опасности да нестану, него неопходни приручници који помажу да се живи свет сачува.
