Никола Нешковић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
200p
ознака: уређивање извора (2017)
Нема описа измене
Ред 25:
Једно време је био и у [[Братислава|Пожуну]] који је био у то време у неку руку престоница у [[Аустроугарска|Угарској]] као помоћник неког сликара [[Немци|Немца]]. Никола је у Пожуну упознао [[Јован Георгијевић|Јована Георгијевића]], будућег вршашког епископа. Када је Георгијевић изабран за владику, позвао је иконописца да дође у Вршац, у знак захвалности што му је овај пре помагао. У Вршцу се Нешковић скрасио, развио уметничку активност и након женидбе постао један од отменијих грађана Вршца, познат у народу као'Никола молер.<ref>"Гласник Друштва србске словесности", Београд 1/1847. године</ref> Николина кћерка Јулијана<ref>Милорад Павић: "Рађање нове српске књижевности...", Београд 1983.</ref> била је мајка књижевника и комедиографа [[Јован Стерија Поповић|Јована Стерије Поповића]]. И отац (1776) и кћи су као образовани писали стихове.<ref>"Дело", Београд 1. јануар 1907.</ref> Унук Јован је саставио дедин животопис, који је објављен 1847. године, у "Гласнику Друштва српске словесности" у Београду.
 
Као сликар барока<ref>"Просветни гласник", Београд 1. август 1942.</ref> Нешковић је био солидан мајстор, и има своје место у плејади одличних српских сликара и уметника [[Јаков Орфелин|Јакова]] и [[Захарије Орфелин|Захарија Орфелина]], [[Теодор Крачун|Крачуна]], [[Теодор Илић Чешљар|Чешљара]] и других школованих сликара тога времена. У Вршцу је настало његово прво познато дело: копија старе иконе из [[манастир Шемљуг|манастира Шемљуга]] која је престављала деспота Стефана Бранковића, деспотицу Ангелину и њихове синове. Та икона је једини његов потписан рад. Исти мотив се јавља као целивајућа икона на проскомидији цркве у манастиру Крушедолу, коју је насликао "Никола Нешков" из Вршца 1753. године.<ref>"Српски сион", Сремски Карловци 31. јул 1904.</ref> Следећи познат његов рад 1762. године то је илуминирање једног рукописа под називом „Параклис Стефану Дечанском“. Године 1764. боравио је у Темишвару где је био запослен у цркви[[Цркви свСветог ГеоргијаЂорђа]] у Фабрицикварту Фабрика. Најзначајнија сликарска целина Николе Нешковића сачувана је у Вршцу, на иконостасу тамношње придворне капеле у Владичанском двору. Ово дело довршено је 1763. године.
 
==Галерија==