Руковети — разлика између измена

У десетој руковети су се сложили сви пожељни елементи: одличне мелодијске теме, јасна форма од 3 брза и наизменично два лагана става, као и мајсторско примењена хармонска решења. Пример за нова хармонска решења можемо да чујемо у мелодији „''Биљана платно белеше''“ која је уметничка парафраза народне песме. Мокрањац ову песму оживљава осцилирајући између [[Бе-дур]]а и [[ге-мол]]а, и комбинацијом женских гласова и тенора. Друга песма, „''До три ми пушке пукнале''“, дочарава тужна осећања, да би трећа („''Динка двори мете''“) опет била живахна. Четврта песма „''Пушчи ме''“ одликује се класичном једноставношћу и сматра се за један од најуспелијих мокрањчевихМокрањчевих лаганих ставова. Завршна песма „''Никнало цвекје шарено''“ је мелодична и испуњена веселим акордима.

Својом формом (''Allegro-Adagio-Scherzo-Finale'') ова руковет подсећа на осму руковет. Осећају јединства доприноси то што су прва и послењапоследња песма у [[Еф-дур]]у. Руковет почиње веселом песмом „''Писаше ме, Стано мори''“, где се смењују дијалошке фразе мушког и женског хора. Наредна мелодија, „''Црна горо''“, веома је сетног карактера. Трећа песма „''Ој, Ленко, Ленко''“ истиче се ритмичношћу у петчетвртинском такту. После кратког понављања претходне музичке теме, руковет се завршава блиставим колом „''Калугере, црна душо''“.

Приморски напјеви се по форми потпуно уклапају међу остале руковети. Ове песме је још раније прикупио и обрадио [[Славољуб Лжичар]]. То су осам ведрих и звоникихзвонких медитеранских дурских мелодија.