Руковети — разлика између измена

Без промене величине ,  пре 6 месеци
Исправљене словне грешке
м (Враћене измене корисника 109.93.77.204 (разговор) на последњу измену корисника Sadko)
ознака: враћање
(Исправљене словне грешке)
 
Мокрањац је компоновао десету руковет у време пуне уметничке снаге и зрелости. Ово дело представља врхунац његове делатности на пољу [[световна музика|световне музике]] и постало је савршен образац уметничке стилизације народних музичких тема.
 
У десетој руковети су се сложили сви пожељни елементи: одличне мелодијске теме, јасна форма од 3 брза и наизменично два лагана става, као и мајсторско примењена хармонска решења. Пример за нова хармонска решења можемо да чујемо у мелодији „''Биљана платно белеше''“ која је уметничка парафраза народне песме. Мокрањац ову песму оживљава осцилирајући између [[Бе-дур]]а и [[ге-мол]]а, и комбинацијом женских гласова и тенора. Друга песма, „''До три ми пушке пукнале''“, дочарава тужна осећања, да би трећа („''Динка двори мете''“) опет била живахна. Четврта песма „''Пушчи ме''“ одликује се класичном једноставношћу и сматра се за један од најуспелијих мокрањчевихМокрањчевих лаганих ставова. Завршна песма „''Никнало цвекје шарено''“ је мелодична и испуњена веселим акордима.
 
== Једанаеста руковет, ''Песме из Старе Србије'' (1905) ==
 
Својом формом (''Allegro-Adagio-Scherzo-Finale'') ова руковет подсећа на осму руковет. Осећају јединства доприноси то што су прва и послењапоследња песма у [[Еф-дур]]у. Руковет почиње веселом песмом „''Писаше ме, Стано мори''“, где се смењују дијалошке фразе мушког и женског хора. Наредна мелодија, „''Црна горо''“, веома је сетног карактера. Трећа песма „''Ој, Ленко, Ленко''“ истиче се ритмичношћу у петчетвртинском такту. После кратког понављања претходне музичке теме, руковет се завршава блиставим колом „''Калугере, црна душо''“.
 
== Дванаеста руковет, ''Песме са Косова'' (1906) ==
== Приморски напјеви (1893) ==
 
Приморски напјеви се по форми потпуно уклапају међу остале руковети. Ове песме је још раније прикупио и обрадио [[Славољуб Лжичар]]. То су осам ведрих и звоникихзвонких медитеранских дурских мелодија.
 
Приморске напјеве сачињавају песме: „''Возила се шајка, мала''“, „''Збогом, нехарна душо''“, „''Попухнул је тихи вјетар''“, „''Ај зелена, зелена''“, „''Ој, Јелена, водо ти ледена''“, „''Зибала Јане''“, „''Врбниче над морем''“ и завршна „''Мајка Мару преко мора звала''“.