Хидростатика — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Nista ознаке: враћена измена Визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање |
м Враћене измене корисника 109.245.35.254 (разговор) на последњу измену корисника Gmihail ознака: враћање |
||
Ред 1:
'''Хидростатика''' изучава законе мировања [[флуид]]а и део је [[Механика флуида|Механике флуида]], тачније једне области Механике флуида - [[хидраулика|хидраулике]]. Флуид се при мировању налази у „савршеном“ стању јер његова [[вискозност флуида|вискозност]] не долази до изражаја. Наиме, на основу Хипотезе о великој покретљивости (Хипотеза о великој и лакој деформабилности) последица молекуларне микроструктуре течности и гасова је лака покретљивост (течљивост) тако да и врло мале силе изазивају велике деформације. Директне последице ове хипотезе су следеће:▼
▲и у „савршеном“ стању јер његова [[вискозност флуида|вискозност]] не долази до изражаја. Наиме, на основу Хипотезе о великој покретљивости (Хипотеза о великој и лакој деформабилности) последица молекуларне микроструктуре течности и гасова је лака покретљивост (течљивост) тако да и врло мале силе изазивају велике деформације. Директне последице ове хипотезе су следеће:
* [[Смицајни напон|Смицајни (тангенцијални) напони]], односно [[трење]] се не јавља у флуиду који мирује. Међутим, иако струјање флуида неминовно изазива, тј. генерише [[трење|силу трења]], у неким случајевима струјања флуида се [[трење|силе трења]] могу занемарити у односу на [[инерцијалне силе]], тако да се у тим случајевима може говорити о моделу [[невискозни флуид|невискозног флуида]] ( [[невискозни флуид|савршени флуид]]).
* Из горњег својства долази се до следеће последице исте хипотезе: Међудејство флуида са различитих страна неке површи се остварује ''искључиво у правцу нормале на [[површ]]''. Како се [[нормални напон|напони истезања]] не могу јавити у флуиду, остаје да се [[нормални напон]]и своде на [[притисак]].
| |||