Коштана (драма) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 16:
| датум_издања = [[1929]].
| врста_корица = [[Тврди повез]]<ref>https://www.delfi.rs/knjige/1174_kostana_knjiga_delfi_knjizare.html</ref>
| број_страница =
| приповедач =
| гледиште = треће лице
Ред 31:
== Стварање ==
Први пут је трећи чин објављен у часопису ''Звезда'' ''као позоришна игра у четири чина.''<ref name="vesna">http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0350-0861/2009/0350-08610901051Z.pdf Неколико допуна о Коштани Борисава Станковића, Весна О. Марковић, [[Београд]], стр. 61</ref><ref name="borasanu">http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0350-0861/2009/0350-08610901051Z.pdf Сања Златановић, Етнографски институт [[Српска академија наука и уметности|САНУ]], [[Београд]], стр. 54</ref> Станковић је ово дело написао када је имао око 24 године, али га је више пута преправљао све до коначне верзије коју је објавио као засебну књигу 1924. године. Верзија из ове године је послужила за сва друга штампања. Први пут је ова драма штампана у целости 1902. године у ''[[Српски књижевни гласник|Српском књижевном гласнику]].'' <ref name="vesna" />
== Заплет ==
{{Упозорење-књига}}
Драма је састављена од четири чина.
=== Први чин ===
Почиње немиром у Хаџи Томиној кући. Његове ћерке причају о свом брату, Стојану, како проводи дане уз Коштану, ромску певачицу, што изазива велику бригу породици. Отац Хаџи Тома бесан је што му син проводи толико времена са лепом певачицом, а свој бес преусмерава ка својој жени Кати, окривљујући је за синовљево понашање. Убрзо се појављује Арса, председник општине и брат Миткета, који је такође често са Коштаном. Хаџи Тома и Арса расправљају о Коштани, Тома говори како је време да Арса предузме нешто, међутим Арса се правда да не може ништа да уради, јер се уз Коштанину песму сви веселе, певају и пуцају. Како не проналазе начин да престане весеље, као једину алтернативу виде да се Коштана присилно уда и да ће се само тако смирити ситуација у вароши. Први чин се завршава доласком полицајца који говори да је Стојан одвео Роме и друштво у Собин, на породично имање, што Хаџи Тому љути, па брзо одлази тамо, спреман да убије сина, док његова преплашена жена Ката остаје кући и моли се Богу.
== Позориште ==
Линија 40 ⟶ 47:
== Инспирација за лик Коштане ==
[[Датотека:Kostana.jpg|мини|десно|250п|Лик Коштане је заснован на стварној истоименој певачици и играчици ромског порекла, која је живела у другој половини 19. и првој половини 20. века. Овде су је пред крај живота фотографисали Хелена Кинг и Вида Метенсон, васпитачице Американског дома за ратну сирочад у Врању.]]Инспирацију за лик Коштане била је Ромкиња из Врања по имену Малика, која је с оцем и братом певала по кафанама и приватним слављима, а због лепоте и шарма се прочула надалеко.<ref name=":0">{{Cite web|url=https://serbiantimes.info/sudbina-tragicnija-od-drame-evo-kako-je-izgledala-prava-kostana-bore-stankovica-foto/|title=SUDBINA TRAGIČNIJA OD DRAME: Evo kako je izgledala prava Koštana Bore Stankovića! (FOTO) {{!}} Serbiantimes.info|last=admin|date=2020-11-15|language=en-US|access-date=2022-06-20}}</ref><ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1938/08/07?pageIndex=00006 "Политика", 7. авг. 1938]</ref><ref name=":1">[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1941/04/06?pageIndex=00008 „Политика”, 6. април 1941]</ref>
Борисав Станковић у је у свом делу описао да надимак дугује "крупним очима као у кошуте". О томе да ли су се писац и она заправо срели, постоје различите верзије. По једној, то се догодило само једном, јер је писац тад био гимназијалац и у механу у којој је Малика певала дошао је само једном, да би се уверио у њену лепоту. По другој причи, оној коју је после Станковић подржао, одрастајући у Врању је чуо за лепу ромску певачицу, јер је њена трупа била најбоља и најчешће позивана да наступа по кућама имућних Врањанаца, али је пре писања није видео. Њихов сусрет одиграо се у једној кафани у [[Врањска Бања|Врањској Бањи]], тек након што се Коштана већ играла у позориштима широм Србије.<ref name=":0" />
Линија 60 ⟶ 67:
* Кмет
* Гркљан, Ром, свирач, отац Коштанин
* Курта,
* Коштана, Ромкиња, певачица и играчица
* Салче, мати Kоштанина
Линија 66 ⟶ 73:
== Адаптације ==
Текст је транспоновао [[Петар Коњовић]] у истоимену [[опера|оперу]] чије је прво извођење било [[1931]]. године у [[Загреб]]у.<ref name="autogenerated1">http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0350-0861/2009/0350-08610901051Z.pdf Сања Златановић, Етнографски институт САНУ, Београд, стр. 54</ref> Снимљен је [[Коштана|истоимени филм]] [[1976]]. године у режији [[Славољуб Стефановић Раваси|Славољуба Стефановића]].
== Види још ==
| |||