|
== Појам ==
Појам окупације може се посматрати са становишта дефиниције окупације и разликовања окупације од [[анексија|анексије]]. [[Међународно право]] има посебан изграђен систем правила за ратну окупацију као посебан појам различит од мирне, мирнодопске окупације која се може десити у најразличитијим околностима и чија легитимност зависи од посебног скупа правила. Дефиницију окупације, за коју се може рећи да је општеприхваћена и неспорна у теорији и пракси, даје [[Хашки правилник из 1907. године]], иначе анекс [[Хашка конвенција из 1907. године|Хашке конвенције из 1907. године]] у члану 42 :
{{цитат|Територија се сматра окупираном када се стварно налази под влашћу непријатељске армије.
== Правни извори ==
Стварање правних извора који ће регулисати материју окупације везано је пре свега за [[20. век|XX век]]. Раније се може говорити о одређеним обичајима или пак спорадичној, споредној и необавезујућој регулативи или примени уз помоћ аналогије правила [[ратно право|ратног права]] уопште. Први релевантан извор је Хашки правилник уз Хашку конвенцију из 1907. г. До потребе даљег регулисања ове материје дошло је после [[Други светски рат|Другог светског рата]] и свега шта су чиниле окупаторске војске зараћених страна на окупираним територијама, уопште не примењујући или примењујући крајње селективно одредбе хашких докумената. Од значаја су [[Женевска конвенција о заштити грађанских лица за време рата од 12. августа 1949. г.]] (позната и као [[Женевска конвенција о заштити грађанских лица за време рата из 1949. г.|IV Женевска конвенција]]) и [[Конвенција за заштиту културних добара у случају оружаног сукоба из 1954. године]]. Релевантан извор је и Протокол I везан за IV Женевску конвенцију сачињен 8. октобра 1977. године. Правила везана за окупацију могу се евентуално наћи и у неким другим документима, али је то пре свега узгредно регулисано. Наравно, у ситуацијама окупације могућа је примена и других правила ратног права што зависи од конкретне ситуације.
Први релевантан извор је Хашки правилник уз Хашку конвенцију из 1907. г. До потребе даљег регулисања ове материје дошло је после [[Други светски рат|Другог светског рата]] и свега шта су чиниле окупаторске војске зараћених страна на окупираним територијама, уопште не примењујући или примењујући крајње селективно одредбе хашких докумената. Од значаја су [[Женевска конвенција о заштити грађанских лица за време рата од 12. августа 1949. г.]] (позната и као [[Женевска конвенција о заштити грађанских лица за време рата из 1949. г.|IV Женевска конвенција]]) и [[Конвенција за заштиту културних добара у случају оружаног сукоба из 1954. године]].
Релевантан извор је и Протокол I везан за IV Женевску конвенцију сачињен [[8. октобар|8. октобра]] [[1977]]. године.
Правила везана за окупацију могу се евентуално наћи и у неким другим документима, али је то пре свега узгредно регулисано. Наравно, у ситуацијама окупације могућа је примена и других правила ратног права што зависи од конкретне ситуације.
== Савремени примери ==
Сличан пример је [[Турска инвазија Кипра|окупација северног дела]] [[Кипар|Кипра]] са покушајем [[Турска|Турске]] да се окупирани део ([[Турска Република Северни Кипар|ТРСК]]) призна као независна држава. То је учинила до данас једино Турска. Ситуацију овде компликује то што локално становништво не сматра турску власт за окупациону већ легитимну.
Дилеме изазива и статус територија [[Голанска висораван|Голанске висоравни]], [[Западна обала|Западне обале]] и источног [[Јерусалим]]а које је [[Израел]] самовласно анектирао и даље држи војне окупационе снаге на њима без обзира да десетине резолуција и председничких саопштења [[Савет безбедности Организације уједињених нација|Савета безбедности УН]]. Правна ситуација је овде измењена формирањем [[Палестинска Народна Самоуправа|Палестинске Самоуправе]] и будући развој ситуације треба везивати за будућност те земље. Питање Голанске висоравни и даље остаје врло спорно, јер УН и земље у свету не признају било какав суверенитет Израела на тој територији, што ову ситуацију (и поред посебних израелских законских мера) фактички чини војном окупацијом. Споран је и статус [[Курилска острва|Курилских острва]] јер [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|совјетска]] окупација ове територије после капитулације [[Јапан]]а у Другом светском рату нема правног основа у важећим документима.
Питање Голанске висоравни и даље остаје врло спорно, јер УН и земље у свету не признају било какав суверенитет Израела на тој територији, што ову ситуацију (и поред посебних израелских законских мера) фактички чини војном окупацијом.
Споран је и статус [[Курилска острва|Курилских острва]] јер [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|совјетска]] окупација ове територије после капитулације [[Јапан]]а у Другом светском рату нема правног основа у важећим документима.
== Види још ==
| 