Ђорђе Марковић Кодер — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Cyrlat: 1 repl;
м Правопис
Ред 12:
Био је еве и свашта у тим лутањима: чак и [[драгоман]], консуларни тумач у [[Цариград]]у. Затим је отишао у [[Анадолија|Анадолију]]. Беше „први [[Срби]]н који је био на развалинаша [[Троја|Троје]]. . . и који је онде записао своје име [[Српски језик|српски]], ћирилицом, на рушевинама што се сада ископавају“. Походио је иеколико пута јерменске и персиске крајеве и [[Африка|Африку]] све до пустиња и оаза. Увек апостолски и сиромашки.
 
C времена на време враћао би се у отаџбину и живео у [[Нови Сад|Новом Саду]] или по [[Фрушка Горагора|Фрушкој Горигори]]. Тако је за млађих дана био једном и чиновник, преводилац нод окружног суда у Новом Саду. Други пут је отворио школу борења најпре у [[Петроварадин|Варадин]]у, a затим у [[Темишвар]]у, престоници тадашње [[Војводина|Српске Војводине]], где је било доста официра и „као вешт у мачевањемачевању ... учио је у томе и многе знамените у оно време људе“.
Из тих времена, нарочито у његовим младим и средњим годинама, савременици су га запамтили као великог оригинала, неку врсту „природног философа“, „гимнософисте“ и „прамудраца“, кога би „стари Јелини урачунали у своје мудраце да је живео у њихово доба“, јер је био „заправо [[Диоген]] у свачем“.