Ćilimarstvo u Bosni i Hercegovini — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
{{сређивање|унутрашње везе}} |
м исправак интерпункције и козметичке измене |
||
Ред 5:
== Opšte informacije ==
Za ćilime nastale u Bosni i Hercegovini se može reći da su to tkanine prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, na zavidnom nivou kvantiteta, kvaliteta, načina proizvodnje, ali i svega onoga što prati ovaj vid narodnog stvaralaštva kroz više vekova.
Tkanje ćilima vršeno je na razboju, na kome su žene u Bosni radile od davnina, praveći prostirke za potrebe kuće i domaćinstva. Predivan spoj boja i šara, na prirodan način bojene vune, postao je vremenom umetnost koja u svakom ćilimu, serdžadi ostavlja deo mašte i ornamentike podneblja u kome su ćilimi nastali, duboko utkane u svest tkalje.
Ред 20:
Začetak ćilimarstva u Bosni i Hercegovini mnogi vide još u davnim vremanima, kada je počelo pripipitomljavanje ovaca i koza i gajenja pamuka, izvora sirovina za njegov razvoj. Zato se smatra da tkanje nisu proširili sedelački neolitski ratari, nego nomadi ili preciznije kazano pastiri, koji su verovatno sa Bliskog istoka, zajedno sa ovcama i kozama doneli tradiciju tkanja ćilima na Balkansko poluostrvo. O tome doduše direktnih dokaza nema, ali postoje posredni dokazi sa prikazima stilizovanih tkačkih proizvoda na frizovima tračkih posmrtnih maski i stereobatima grčkih hramova.
Tehnike tkanja na prostoru Bosne i Hercegovine koristila se još u doba neolita o čemu svjedoče mnogi arheološki nalazi od pronalaženja kamenih kugli, utega na razbojima, do otisaka tkanine na keramičkom posuđu, ostataka tkanina na noževima i slično. To nam daje za pravo da shvatimo da je bosanski ćilim postojao pre dolaska Osmanlija na ova područja koji su samo na već postojeću autohtonu bazu ugradili složene ornamentalne sisteme istočnjačkih kulturnih tradicija. Ovi zaključci su bitni jer moramo otkloniti predrasude o nastanku bosanskog ćilima, jer nažalost i danas pojedini etnolozi smatraju da su tehnike tkanja donesene sa osmanlijama.
Međutim tek sa Turcima i islamom koji je doneo novi način života, ćilimi ulaze u masovnu upotrebu. Koriste se nove tehnike: tako da pored klećanih ćilimi koji su najbrojniji, Turci uvode i uzlovane ćilime. Dok su Bošnjakinje same osmišljavale mustre za tkanje i oblike koje su nazivali: vijenci, kljunovi, baklave, kolo itd.
Time se donekle pobija ideja da su na Balkansko poluostrvo, tkalački zanat donele Osmanlije, iako je istoričar Hamdija Kreševljaković (1888-1959) utvrdio je da su termin ćilim u mnoge krajeve Balkanskog poluostrva donele Osmanlije. Vezu sa Turcima spaja jedino priča o Ćiprovcima, najvećem hrišćanskom gradu na Staroj planini, u kome su se Južni Sloveni naselili u 7. veku. Od 9. veka do 1373. godine oblast je bila u sastavu srednjovekovne Bugarske. Krajem 14. veka oblast Dimova je pala pod petovekovnu vlast Osmanlija. koji je od početka turskog ropstva svoje bogatsvo dugovao rudarstvu, zlatarskom zanatu i ćilimarstvu, ali u njemu Turci nisu bili nosioci ćilimarstva, nego njegovim sponzori. Nakon ustanak ćiprovačkih vlastelina, 1689. grad je zadesila zla sudbina, poznata kao "Ćiprovačka katastrofa" u 17. veku. Od grada, po ekonomskoj moći, ravnog Beogradu, Nišu ili Vidinu, za manje od mesec dana nije ostao ni kamen na kamenu. Preživelo stanovništvo su se masovno raselilo po Vlaškoj, Ugarskoj, Austriji i Hrvatskoj. Raspd Ćiprovca uticao je na to da se središte ćilimarstva preseli sa Bugarske na Srpsku stranu Stare planine prvo u podstaroplaninsku pirotsku kotlinu i grad Pirot, u kome će ćilimarstvo postati umetnički najsvaršeniji oblik zanatstva u ovom delu Balkanskog polustrva, a potom i u ostale delove Balkanskog poluostrva, uključujući i Bosnu.
Po uzoru na pirotski kraj uspostavila se paralelnoi ćilmarske proizvodnje u Sjenici i Novom Pazaru kao i u mnogim mestima u Bosni, poput Gacka, Foče i Sarajeva.
Ред 38:
Kada je 1878. godine austrougarska vlast okupirala Bosnu i Hercegovinu, promućurni austrijanci otkruli su lepotu i atraktivnost bosanskih tekstilnih rukotvorina, koje je moguće plasirati na tadašnje evropsko tržište.
Ubrzo je iz Beča u Sarajevo poslat Filip Hesen, koji je na Bistriku 1882. godine sagradio dvospratnu zgradu u kojoj je kasnije smeštena ćilimara, i od prostora današnjeg Trga Austrije stvorila prvu sarajevsku industrijsku zonu.<ref>{{Cite web|url=https://ba.ekapija.com/news/174518/cilimara-na-bistriku-u-hesenovoj-tvornici-izrada-perzijanera-goblena-i-beza|title=(1882
Tkačnica je vremenom izvršila veliki uticaj na kućno ćilimarstvo u Bosni i Hercegovini na način da su tkalje kopirale uzorke sa ćilima direktno iz Tkačnice, pa su onda te tkalje koje bi usavršile izradu određenog uzorka prenosile svoje znanje na druge tkalje.
Prema rečima Mufida Garibija, arhitekte i poznavalac istorije Sarajeva...{{цитат|...u Hesenovoj tvornici ćilimi su tkani na tkalačkim stanovima, a postojao je i pogon za izradu perzijiskih ćilima koje su ručno izrađivali radnici, tzv. čvoraši, te radionica goblena i beza. Proizvodnja je naglo rasla pa je 1892. tadašnji gradonačelnik Sarajeva Mustaj-beg Fadilpašić predložio Zemaljskoj vladi da otkupi i proširi objekat.|}}
Ред 50:
== Način izrade ==
;Priprema vune
Za izradu ćilima koristila se vuna domaće ovce, a za bojenje uglavnom biljni sastojci. Pre tkanja vuna je bojena kod bojadžija, koji su sve do kraja 19. veka koristili biljne sirovine za proizvodnju boja (korenje, listovi i plodovi biljaka: krmeza ''(Cochenille)'', varzije ''(Varzilo – brasile)'', zerdešapa ''(Curcuma longa)'', broća ''(Rubia tinktorum)'' i čivita ''(Indigo)''. Tokom bojenja dodavane su i potrebne kiseline, baze ili metali.
Procesom bojenja vuna dobijane su; aleva (crvena), đuvez (bordo), kaveređija (kafena), višnjerenđija (višnjeva), modra (čivitna), otvorenoplava (nebo) i zatvorenoplava. Boje su bile mirnih tonova i postojane.
Ред 56:
Krajem 19. veka bojadžije u Bosni i Hercegovini počele su sa primenom i anilinskih boja.
;Tehnika izrade
Ćilimi su tkani najlepšom i najsavršenijom glatkom tehnikom na vertikalnim razbojima tehnikom klečanja. Klečanje se izvodi potkom namotanom prstima u gužvice, zamotuljke. Zamotuljci su bojeni u onoliko boja koliko je potrebno za izvođenje zamišljene šare.
Da bi tkanje bilo kvalitetno, bila je važna dobra izvežbanost prstiju tkalje kojima je ona izvlačila žice osnove kroz koje se umeće potka odgovarajuće boje, a zatim se nastavlja sa zamotuljkom druge boje.
Ред 62:
Tokom tkanja važno je da se šara dobro sabije — što se čini tupicom, drvenim češljem sa zupcima.
Zev se na vertikalnom razboju dobijao pomoću obnitelnika. Ako se ornament izvodi u pravcu osnove, javljaju se otvori, zvani rešme. Ukoliko šara ide pod kosim uglom, dijagonalno prema osnovi, šupljine se ne primećuju.
Od ukrasa tokom tkanja uglavnom se koristila prava, cik-cak linija, trougao, romb, takođe i motivi iz flore i faune, rađeni veoma stilizovano.
Ред 76:
Najobičnije bosanski ćilimi su crvene pozadine i imaju raznovrsne mustre po sebi. A na krajevima kocke u formi žaba na raznim pozadinama. Prisutna je i plava podloga za bosanske ćilime.
Bosanske ćilime krasi lepota, bogata likovna ornamentika, kolorit. Na ovim ćilimima se spaja i uticaj dalekog Orijenta i autohtonih balkanskih elemenata.
S početka 20 veka tkalje ćilima nastojale su da svoja dela približe realističkom prikazivanju vegetabilnih i drugih figuralnih motiva. U tome im je mnogo pomagalo otkriće i upotreba anilinskih boja, koje su omogućavale veći kolorit tkanina. Tako su ćilimi iz ovog perioda po svom izgledu postali napadniji, sa odsečnijim i kontrastnijim tonovima i prelazima između boja.
Ред 95:
* Da ovaj oblik narodne umetnosti postojao je samo u nekoliko zemalja u svetu, uključujući i Bosnu i Hercegovinu...koja sve do novijeg vremena ima sačuvanu tako raznoliku i sadržajnu tradicionalnu likovno — dekorativnu umetnost.
* Da je ova umetnost narodnog stvaranje... prava riznica neiscrpnih rešenja, kako u pogledu oblika, motiva i boja, tako i u upotrebi različitih materijala i primenjenih tehnika.
* Da su ćilimi iz Bosne i Hercegovine najčešće bili namenjeni...svakodnevnoj ili učestaloj upotrebi u seoskim i gradskim domaćinstvima, džamijama, ali i za raznovrsne običajne i rituale.
Za značaj ćilimarstva nastalog u Sarajevu se može reći da je to jedan od retkih krajeva u kome su stvarane tkanine prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, koje su oduvek bile na zavidnom nivou kvantiteta, kvaliteta, načina proizvodnje, ali i svega onoga što prati ovaj vid narodnog stvaralaštva kroz više vekova.<ref>Reljić, Ljubomir. Ćilimi i ćilimarstvo u sjeničkom kraju, U:Tekstilna radinost u Sjeničkom kraju, Glasnik Etnografskog muzeja knj. 56. str. 261.</ref>
Ред 116:
== Spoljašnje veze ==
* [https://mesihat.org/2016/01/30/cilimarstvo-u-bosnjackoj-kulturi/ Ćilimarstvo u bošnjačkoj kulturi]
[[Категорија:Стари занати]]
[[Категорија:Босна и Херцеговина]]
| |||