Пројектна настава — разлика између измена

'''Пројектна настава''' је модел организованог пројекта, (енг. Project-Based Learning), представља савремене концепте учења и поучавања, и за циљ има развијање [[Функционална знања|функционалних знања]] ученика.

Пројекат је комплексан задатак заснован на изазовном и интересантном питању или проблему, који тражи од ученика да постави истраживање, истражи, реши проблем кроз дужи временски период и донесе коначни продукт који се јавно презентује. (Џон  В. Томас, 2000.) Може се наћи и под називом: подучавање методом пројекта (Project-Method Teaching), настава оријентисана на пројекте (Project oriented instruction) или настава заснована на пројектима (Project-Based Learning). То је „најсложенији облик практичног смисаоног и интензивног стицања знања из целовитих делатности, односно из проблемских целина и области сазнања, представљања, трансфера и презентовања, употребе и примене конкретног знања. Захтеви ове наставе су најбрже и најефикасније постизање циљева, као и разрађених критеријума за вредновање резултата коначних циљева наставе кроз њихову конкретизацију у решавању проблема“. (Весна Кнежевић, 2007.)

[[Џон Дјуи|Џон Дјуи,]], као зачетник наставе засноване на пројектима, био је присталица теорије прагматизма ~ наука и знање у служби практичних потреба, тј. да је задатак школе да учи ученике животу кроз практичне радове; уместо предавања, знања се стичу кроз сопствена искуства у социјалном контексту, а наоснову интересовања деце (за комуникацијом, истраживањем, уметничким изражавањем, радом).

Пројектна настава представља нов начин организације настава у којој ученици нису пасивни посматрачи, већ активни учесници. Заснива се на другачијем облику рада од традиционалног. Фронтална настава је сведена на минимум у виду давања инструкција за рад и усмеравања.

У оваквом облику наставе, ученици имају улогу сарадника у решавању [[Проблемска настава|проблемских задатака]] који захтевају истраживање различитих извора знања, корелацију знања, организационе вештине. На тај начин се стиче функционалност знања.

Пројектна настава интегрише различите курикулуме, укључује већи број наставника у заједнички рад са својим колегама и ученицима. У таквом тиму људи, окупљеном око заједничког задатка, развија се и креативност. До решења се може доћи на различите начине олујом идеја при заједничком раду у тимовима. Сам начин организације рада, подразумева и поделу задатака између чланова групе, при чему свако добија свој део задатка. Потребно је нагласити и то да се подела задатака треба вршити према могућностима свих учесника у раду о чему треба посебно водити рачуна. На овај начин, могу се лакше евалуирати кораци предузети у циљу доласка до решења проблема, а атмосфера током рада је позитивна и мотивишућа за учеснике истраживања.

Пројектна настава представља нов начин организације настава у којој ученици нису пасивни посматрачи, већ активни учесници. Заснива се на другачијем облику рада од традиционалног. Фронтална настава је сведена на минимум у виду давања инструкција за рад и усмеравања. У оваквом облику наставе, ученици имају улогу сарадника у решавању проблемских задатака који захтевају истраживање различитих извора знања, корелацију знања, организационе вештине. На тај начин се стиче функционалност знања. Разне бенефите пројектне наставе, у свом раду описује Стефани Бел<ref>{{Cite journal|last=Bell|first=Stephanie|date=2010-01-29|title=Project-Based Learning for the 21st Century: Skills for the Future|url=https://doi.org/10.1080/00098650903505415|journal=The Clearing House: A Journal of Educational Strategies, Issues and Ideas|language=en|volume=83|issue=2|pages=39–43|doi=10.1080/00098650903505415|issn=0009-8655}}</ref> наглашавајући да се знања стечена на овакав начин, не могу процењивати стандардизованим тестовима јер она развија критичко размишљање ученика током фаза истраживања. Ауторка истиче да се пројектном наставом повећава и мотивисаност ученика за рад, али и побољшање академских постигнућа. Сарадњом између ученика, развија се и толеранција међу њима, тако да  пројектна настава поспешује рад у мултикултуралним срединама. Воронченкон и сарадници<ref>{{Cite journal|last=Voronchenko|first=Tatiana|last2=Klimenko|first2=Tatiana|last3=Kostina|first3=Irina|date=2015-06|title=Learning to Live in a Global World: Project-Based Learning in Multicultural Student Groups as a Pedagogy of Tolerance Strategy|url=https://doi.org/10.1016/j.sbspro.2015.04.472|journal=Procedia - Social and Behavioral Sciences|volume=191|pages=1489–1495|doi=10.1016/j.sbspro.2015.04.472|issn=1877-0428}}</ref> тврде да се на овај начин отклањају различитости међу ученицима.