Фашинада — разлика између измена

| основан = [[15. век]] (вероватно [[1452.]])

'''Фашинада''' је јединствена традиционална свечаност која се 22. јула сваке године одржава у Перашком [[Акваторијум|акваторијумуакваторијум]]у [[Бококоторски залив|Бококоторског залива]].<ref name="Boka News">{{cite news |title=Fašinada – tradicija duga 565 godina |url=https://www.bokanews.me/featured/fasinada-tradicija-duga-565-godina/ |accessdate=7. 9. 2020 |work=Boka News |date=23. 7. 2016}}</ref> То је обичај насипања камења око острва [[Госпа од Шкрпјела]], ради очувања статике овог вештачког острва. Становници насеља око залива баркама довозе камење до овог вештачког острва и затим га избацују око обале. У свечаности, праћеној народним песмама, учествују само мушкарци.<ref name="Hrvatska revija">{{cite journal |last1=Tomašković |first1=Goran Denis |last2=Ostojić |first2=Mijo Igor |title=NA VJEČNOJ STRAŽI ZALJEVA |journal=Hrvatska revija |date=јануар 2005 |volume=1 |url=https://www.matica.hr/hr/337/NA%20VJE%C4%8CNOJ%20STRA%C5%BDI%20ZALJEVA/ |accessdate=3. 9. 2020}}</ref> Ова традиција се одржава од настанка острва, што је више од 500 година.<ref>{{cite journal |last1=Pantović |first1=Jelena |title=Čudesna hrid za srca puna vere |journal=Elevate |date=јул 2018 |page=80 |url=https://elevate.airserbia.com/Elevate_jul2018/80/#zoom=z |accessdate=5. 9. 2020}}</ref> Оно што је чини јединственом је то што се обичај никада није прекидао, ни за време ратова ни после земљотреса. Без обзира на то шта се дешавало, Фашинада се одржавала, па се тако одржала и 2020. године, у време [[Пандемија вируса корона 2019/20.|пандемије корона вируса]].<ref>{{cite news |title=Fašinada 22. jula u uslovima koronavirusa – maksimalno dvoje u barci |url=https://www.bokanews.me/featured/fasinada-22-jula-u-uslovima-koronavirusa-maksimalno-dvoje-u-barci/ |accessdate=7. 9. 2020 |work=Boka News |date=21. 7. 2020}}</ref>

Ова манифестација је добила име по италијанској речи ''fascia'', што значи трака или повез. Тако је названа јер барке, напуњене камењем и окићене јаблановим гранама, плове ка Госпи од Шкрпјела међусобно повезане.<ref name="Moja Crna Gora" />

[[Госпа од Шкрпјела]] је једино вештачко [[острво]] у [[Средоземље|Средоземљу]]. Површине је 3.030 м².<ref name="Hrvatska revija" />

Према предању, [[острво Свети Ђорђе]] је вековима било усамљено уовом делу Бококоторског залива, а стотинак метара даље налазила се само једна хрид или шкрпјел, како се каже у овом делу Црне Горе. На Светом Ђорђу тада се налазило гробље на коме су Пераштани сахрањивали своје мртве (Црно острво). Дана 22. јула 1452. године браћа Мартешић су, са свог брода, опазили да крај хриди плута икона Госпе ([[Богородица|Богородице]]). Донели је у [[Црква Светог Николе у Перасту|цркву Светог Николе]], али је следећег јутра она осванула поново на хриди. У међувремену се један од браће рибара разболео и исто тако чудом оздравио.<ref name="Moja Crna Gora 2" /> Поморци су ово схватили као знак и жељу божију да се култ Госпе поштује у њиховом граду. Зато су решили да баш ту, у сред мора, саграде цркву. Требало је прво направити место за цркву, па су почели да праве острво. Довукли су старе једрењаке и стотинак уградили у темеље, а затим чамцима довлачили и камене громаде. Пераштани су током векова, насипањем камења и потапањем старих једрењака, наставили да повећавају површину острва. До почетка 17. века потопљено је стотинак бродова, међу којима је било и заробљених турских лађа. До 1603. године острво је добило своју контуру, а затим је саграђена мала капела у којој је постављена икона Госпе.<ref name="Hrvatska revija" /><ref name="Danas">{{cite journal |last1=Hadžagić-Duraković |first1=Indira |title=Fašinada za belu Gospu |journal=Danas |date=19. 7. 2011 |url=https://www.danas.rs/zivot/fasinada-za-belu-gospu/ |accessdate=5. 9. 2020}}</ref><ref name="Hrvatska revija" />

У прошлости је било кажњиво ако се неко не би одазвао, односно не би извео барку из мандраћа и био део овог древног обичаја. Била је то обавеза сваког [[Пераштани|Пераштанина]]на.<ref name="Moja Crna Gora" /> По старим одредбама церемонијала, 21. јула увече по Перасту би се огласила капетанова наредба да се нико не сме удаљити изван града, под претњом казне од пет дуката. Све барке, велике и мале, морале су пођу на Фашинаду. Онај ко није имао своју барку могао је ићи са неким другим. Један од прокуратора на острву избројао би барке.<ref name="Boka News" />

Свечаност почиње тако што се мештани спонтано окупљају пред залазак сунца и изводе своје барке испред мандраћа[b] и везују се у један конвој.

Свечаност почиње тако што се мештани 22. јула спонтано окупљају пред залазак сунца и изводе своје барке испред мандраћа{{напомена|'''Мандраћ''' или '''мандрач''' је ограђено мање обално привезиште за чамце; лучица<ref>{{cite web |title=màndrač |url=http://hjp.znanje.hr/index.php?show=search_by_id&id=e1xiXRY%3D |website=Hrvatski jezični portal |accessdate=7. 9. 2020}}</ref>}} и везују се у један конвој. Барке су напуњене камењем и окиђене зеленилом. Младићи под управом војводе, накрцају камењем велику барку о трошку Општине у источном делу Пераста – Лука, понта Ђуришића. У једном периоду прва барка је била чамац Шкоља, у којој су били свештеник, градоначелник, веслачи и певачи, затим би следила велика барка напуњена камењем. У новије време, прва барка је барка мештанина. У њој су жупник, неколико угледних грађана из Пераста, певачи и веслачи. Придружују им се међусобно повезане и друге барке пуне камења и окиђене зеленилом. Поворка креће од места Пошова, из правца [[Котор|Котора]]а и креће се дуж обале до [[Музеј града Пераста|Музеја града Пераста]], односно Пјаце (трга) св. Николе, где скреће према острву. Када барке стигну до овог вештачког острва баца се камење око њега, како би се одржала статика.<ref name="Moja Crna Gora" /> Фешта се завршава вечером на острву.<ref name="Hrvatska revija" /> У поворци учествују искључиво мушкарци, потомци славних Пераштана, затим перашки жупник и чланови Бокељске морнарице који пјевају старе песме бугарштице.<ref name="Moja Crna Gora 2" /> Кад прва барка зађе иза острва, барке се одвезују и баца се камење на она места на којима је најпотребније ради јачања подлоге острва. Обичај је да се барке дочекају свечаним звоњењем звона.<ref name="Boka News" /> Фешта се завршава вечером на острву.<ref name="Hrvatska revija" />

Од 2002. године, од 20. до 22. јула<ref>{{cite news |last1=Popadić |first1=Dragan |title=FAŠINADA KUP OD 20-22. JULA |url=https://www.radiotivat.com/fasinada-kup-od-20-22-jula/2017/07/ |accessdate=7. 9. 2020 |work=Radio Tivat |date=16. 7. 2017 |archive-date=24. 09. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170924021524/http://radiotivat.com/fasinada-kup-od-20-22-jula/2017/07/ |url-status=dead }}</ref> у Бококоторском заливу се одржава међународна једриличарска регата „Фашинада куп”. Једри се у акваторијуму Боке которске, на потезу од [[Пераст|Пераста]]а до [[Тиват|Тивта]]. Једрилице и једриличари се такмичe у класама Крсташ, ''Hobie Cat'', Ј/70 и оједрене барке.<ref>{{cite news |title=Fašinada – jedriličarska fešta u Boki |url=http://sportklub.rs/Vodeni/a293264-Fasinada-jedrilicarska-festa-u-Boki.html |accessdate=7. 9. 2020 |work=Sportklub |date=23. 7. 2019}}</ref> Фашинада куп се ослања на преко пола миленијума стар перашки народни обичај – Фашинаду.<ref>{{cite web |title=Fašinada kup |url=http://www.fasinada-cup.com/ |website=Zvanični veb-sajt |publisher=Jedriličarski klub "Lahor", Kotor |accessdate=7. 9. 2020}}</ref>