Брегалница — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м исправак интерпункције и козметичке измене
Ред 21:
}}
[[Датотека: Bregalnica river.jpg|мини|лево|250п|<center>Брегалница из ваздуха.]]
'''Брегалница''' је река у [[Северна Македонија|Северној Македонији]], највећа лева притока [[Вардар]]а. Извире из [[Малешевска планина|Малешевске планине]] са главним извором испод коте 1720 -{m}-. Дужина тока је 184 м, а површина слива 4.307 &nbsp;km². Средњи пад реке је 7 ‰, а средњи проток при ушћу 28 м³/с.
 
У Вардар се улива недалеко од насеља Градско. Протиче кроз [[Малешево (област)|Малеш]] и [[Пијанец]]. На делу реке, где из правца југ—север скреће према западу и југозападу, у клисури је [[1969]]., изграђена брана и створено језеро [[Калиманци (језеро)|Калиманци]]. Језеро је површине 4,23 &nbsp;km², дуго 14 &nbsp;km, широко 0,30 &nbsp;km, и преко 80 м дубоко. При улазу у [[Кочанска котлина|Кочанско поље]] вода Брегалнице и њених притока разводи се за наводњавање пиринчаних поља. Услед тога и услед протицања песковитим земљиштем низводно од Кочанског поља, лети је већ код [[Штип]]а врло сиромашна водом, а често и пресуши. Низводно од Штипа нижу се многобројни укљештени меандри, настали епигенетским усецањем услед издизања овчепољске пласе.
 
Најинересантнији део Брегалнице је [[меандар]]ски део између Штипа и [[Ново Село (Македонија)|Новог Села]], где избијају минерални извори бање [[Кежовица (бања)|Кежовице]].
 
Важније десне притоке Брегалнице јесу [[Злетовска река]] и [[Азмак]] ([[Светониколска река]]), а леве [[Осојница (река)|Осојница]], [[Зрновска река]] и [[Крива Лакавица]].
Ред 32:
 
== Литература ==
* Ј. Цвијић, Основи за географију и геологију Македоније и Старе Србије, Посебна издања СА, 1906, -{XVII}- pp. &nbsp;211, 214, 216, 234 i 235;
* Ж. В. Милојевић, Долина Брегалнице, Глас СА 1941, -{CLXXXVIII}-;
* Ж. В. Милојевић, Привредна-географска и антропо-географска проматрања о долинама Брегалнице и Пчиње, Гласник Српског географског друштва, 1950, св.XXX, бр 2.