Дагеротипија — разлика између измена

'''Дагеротипија''' је једна од првих врста слике у историји фотографије. Изумео ју је [[Луј Дагер]], по чијем презимену је добила назив.

Код дагеротипије слика се добија директно на посребреној бакарној плочи (дагеротипска плоча) када се ова у мраку изложи јодној пари. Тада на њеној површини настаје светлосно осетљиви сребро-јодид. Плоча се, даље, уноси у једноставну кутију са сочивом на једној страни, названу [[камера опскура]]. Након чега на њој настаје латентна, дакле још увек невидљива слика. Тада се плоча излаже пари живог сребра док слика не постане видљива (цео поступак се обавља у мраку), потом се фиксира у раствору [[сумпор-диоксид]]а (<math>SO_2</math>).

Прву дагеротипију у [[Србија|Србији]] је направио трговац [[Димитрије Новаковић]] [[1840]], коме зато с правом припада наслов пионира фотографије и првог српског фотографа. Технику дагеротипије он је научио за време свог пословног боравка у [[Париз]]у, [[1839]]. примивши та знања од самог изумитеља [[Луј Дагер|Луја Дагера]] и његових сарадника, који је, у намери да промовише свој проналазак, држао курсеве за заинтересоване грађане. У својој "Аутобиографији" [[Анастас Јовановић]] је навео да је он дагеротиписао кнеза [[Михаило Обреновић|Михаила]] [[1841]]., али да "дагеротипија није особито добро успела". Већ средином те деценије, у Србији су се појавили и страни, тзв. путујући дагеротиписти.