SMS — разлика између измена

Rezultat je odobren od strane glavne GSM grupe u junu 1985. u dokumentu koji je distribuiran industriji. <ref>GSM document 28/85r2, available in the [[ETSI]] archive</ref> Ulazna dokumentacija o SMS-u je pripremljena od stranje Fridhelma Hilebranda (Deutsche Telekom), uz doprinos Bernarda Žilberta (France Telecom). Definicija koju su Hilebrand i Žilbert doneli u GSM je pozivala na obezbeđivanje servisa za prenos alfanumeričkih poruka mobilnim korisnicima „uz potvrdu mogućnosti“. Poslednje tri reči su preobrazile SMS u nešto mnogo korisnije od pejdžing poruka što su neki u GSM-u imali na umu. <ref>{{cite web|title=So who really did create SMS?|url=http://www.gsmhistory.com/sms/| publisher=Stephen Temple|accessdate = 6. 4. 2013}}</ref> SMS je razmatran u glavnoj GSM grupi kao moguća usluga za nove digitalne mobilne sisteme. U GSM dokumentu “Usluge i Postrojenja koje treba obezbediti u GSM sistemu”, i u njemu se pojavljuju i mobile-originated i mobile-terminated kartke poruke.

Pregovaranja o GSM uslugama su zaključena u preporuci GSM 02.03. “TeleUsluge podržane od strane GSM PLMN”. <ref name="GSM 02.03">[http://www.3gpp.org/ftp/Specs/html-info/0203.htm GSM TS 02.03], Teleservices Supported by a GSM Public Land Mobile Network (PLMN).</ref> Tu je dat osnovni opis ova tri servisa (usluge):

Materijal razrađen u GSM i njegovoj WP1 podgrupi je predat, na proleće 1987., novom telu GSM-a nazvanom IDEG (the Implementation of Data and Telematic Services Experts Group, tj grupa eksperata za implementaciju podataka i daljinskih usluga), koja je počela sa radom u maju 1987. pod rukovodstvom Fridhelma Hilbranda (German Telecom). Tehnički standard koji znamo danas je u mnogome kreirao IDEG (kasnije WP4) kao dve preporuke GSM 03.40 (spajanje dva point-to-point servisa) i GSM 03.41 (cell broadcast – info servis).

WP4 je napravio Drafting Group Message Handling (DGMH), koji je odgovoran za specifikacije SMS-a. Fin Trozbi (Finn Trosby) iz Telenora je predsedavao tom grupom tokom prve tri godine, u kojoj je dizajn SMS-a uspostavljen. DGMH je imao pet do osam učesnika, i Fin Trozbi je pomenuo da su glavni doprinos dali Kevin Holley, Eija Altonen, Didier Luizard, i Alan Cox. Prvi plan akcije <ref>Document GSM IDEG 79/87r3, available in the [[ETSI]] archive</ref> po prvi put spominje tehničku specifikaciju 03.40 “Tehnička realizacija servisa za kratke poruke”.

Odgovorni urednik je bio Fin Trozbi. Prvi i veoma osnovni nacrt tehničkih specifikacija je bio završen u novembru 1987. godine. <ref>GSM 03.40, WP4 document 152/87, available in the [[ETSI]] archive</ref> Nacrti korisni za proizvođače su došli u kasnijem dobu. Tada je predat sveobuhvatan opis rada. <ref>Finn Trosby, [http://www.telenor.com/telektronikk/volumes/pdf/3.2004/Page_187-194.pdf "the strange duckling of GSM SMS"] {{Wayback|url=http://www.telenor.com/telektronikk/volumes/pdf/3.2004/Page_187-194.pdf |date=20070925185855 }}, Telektronikk Vol.3 2004.</ref>

Prvi komercijalni SMS servis koji je ponuđen potrošačima, kao servis za razmenu poruka između dve osobe, je bio od strane Radiolinja (danas deo Elisa) u Finskoj 1993. godine. Većina ranih GSM telefona nije podržavala sposobnost slanja SMS tekstualnih poruka, i Nokia je bila jedini proizvođač čija je cela linija GSM telefona u 1993. Podržavala slanje SMS poruke od strane korisnika. Prema Mati Makonenu (Matti Makkonen), izumitelju tekstualnih poruka, Nokia 2010, koja je izbačena na tržište u januaru 1994., je bila prvi mobilni telefon koji je sa lakoćom podržavao sastavljanje SMS-ova.

U 2010. godini, poslato je 6.1 hiljada milijardi (6.1 x 10¹²) SMS poruka. Ovo znači da se prosečno pošalje 193 000 poruka u sekundi. SMS je postao ogroman deo komercijalne upotrebe, zarađujući približno 114.6 milijardi dolara, u 2010. Globalna prosečna cena za SMS poruku je 0.11 [[Амерички долар|američkih dolara]], dok mobilne mreže naplaćuju jedne drugima nadoknadu od minimum 0.04 američkih dolara pri konekciji između dve različite mreže.

U 2014. godini, Caktus Group je razvio prvi sistem za registraciju glasača u [[Либија|Libiji]]. Do sada, više od 1.5 miliona ljudi je registrovano da koristi ovaj sistem i glasa preko njega.