Свети Мартин Турски — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м исправак интерпункције и козметичке измене |
|||
Ред 1:
[[Датотека:Simone Martini 040.jpg|мини|'''Свети Мартин Турски''']]
'''Свети Мартин Турски''' је [[Хришћанство|хришћански]] [[светац|светитељ]] и [[епископ]] града [[Тур (град)|Тура]]. Рођен је [[316]]. године у [[Панонија|Панонији]], у [[Штајерска (регија)|Штајерској]]. Отац му је био [[Римска легија|римски]] официр, тако да се и Мартин против своје спремао за војничку службу.
Након једно необишног догађаја када је просјаку дао свој војнички огртач јавио му се у сну [[Исус|Исус Христос]]. Мартин је напустио војну службу након тога, крстио се и постао [[
Против његове воље постављен је за епископа у граду Туру. Радио је предано у турској епархији и водио тешку борбу са незнабошцима и јеретицима [[аријанство|аријанцима]].
Ред 14:
== Култ Св. Мартина међу Србима ==
До 16. века и [[Грегоријански календар|грегоријанске реформе]], Православна и Римокатоличка црква користиле су заједнички, [[јулијански календар]].
По јулијанском календару, дан Св. Мартина у Римокатоличкој цркви био је 11. новембра, што упућује да је овај култ био јак и међу православним Србима, јер су и након реформе, Срби 11. јулијанског новембра наставили да обичајно прослављају дан по имену „Мратиндан“ или „Мратиње“, као и светитеља по имену „Св. Мрата“. 11. новембар по јулијанском календарду, у 20. и 21. веку пада на 24. грегоријански новембар.
Идентични обичаји и терминологија са данашњим римокатоличким Хрватима (Мартиндан/[[Мратиндан]], Мартиње/Мратиње, заједнички свечев надимак "Св. Мрата" и изрека "Св. Мрата, снег на врата"), упућују да је у далекој прошлости међу свим Јужним Словенима култ Св. Мартина био изузетно јак и да се обичајно прослављао по римском календару у тада јединственој Хришћанској цркви и да се са том праксом међу Србима наставило и након Раскола 1054. године и преваге цариградског календара.
[[Иван Јастребов]] је записао да са селом Рапча ([[Гора (област)]]) граниче села која леже југоисточно, Пакиша и Кошаришта. Између граница тих села је, у Хрисовуљи (цара Душана) се вели, црква која се назива Мратиња. Те цркве више нема, али се виде остаци темеља, који показују да је та црква унеколико већа од уобичајених малих сеоских цркава. Та црква је била на брду и њено име се сачувало у народу у називу тога Мрат.
У Српској православној цркви негира се оваква веза православног Мратиндана са римокатоличким Мартинданом и објашњава да је "Св. Мрата" народни надимак за краља Стефана Дечанског, који се обележава 11. новембра / 24. новембра.
|