'''Центуријска скупштина''' ({{јез-лат|Comitia centuriata}}) у [[Стари Рим|старом Риму]] је била сазивана од стране бивших функционера[[Римски магистрат|магистрата]] ([[Римски конзул|конзули]]и, [[Римски диктатор|диктатори]]и, [[претор]]и). Сакупљале су се по [[центурија]]ма - војним и економским разредима под пуном ратном опремом у бојном реду и сазиване су изван градских [[зидина]]. Свака центурија је носила један глас, одлука им је била ''-{lex}-'' тј. [[закон]] који је ступао на снагу тек након што га одобри [[Римски сенат|сенат]]. После издавања [[Хортезије]]вог закона из [[287. п. н. е.|287. п.н.е]], одлуке [[плебс]]а по [[Трибунска скупштина|трибунским скупштинама]] су изједначене са центуријанским. Законодавна делатност прелази на трибутске скупштине и оне су изабрале прве [[Римски конзул|конзуле]]е. По [[Сервије]]вом уређењу пресудан значај у тим скупштинама имали су грађани са високим имовинским [[цензус]]ом.
