Балканска федерација — разлика између измена

нема резимеа измене
Током историје за Балканску федерацију су се углавном залагали [[социјализам|социјалисти]] и други [[левица|левичари]] балканских земаља. Ова идеја се током [[19. век]]а развила унутар социјалдемократског покрета балканских земаља, као алтернатива националним експанзијама новоформираних држава.<ref>Dr Branko Nadoveza, Balkanski socijalisti i Balkanska federacija, Beograd, 1997. ISBN 86-7244-050-1</ref> Истакнути заступник ове идеје међу Србима је био [[Димитрије Туцовић]], који се одлучно противио територијалној експанзији Србије током Балканских ратова, залажући се за федерацију Србије, Албаније и Бугарске.<ref>Димитрије Туцовић, Србија и Албанија, Београд, 1914.</ref>
 
[[Коминтерна]] је узела ову идеју за основу своје политике према Балкану. За комунисте је Социјалистичка Балканска Федерација представљала „једини излаз из ђавољског круга националистицкенационалистичке мржње, распарчавања на државице, беде и империјалистичке експлоатације“.<ref>[http://www.agmarxismus.net/srpski/titoizam.htm Titoizam i sukobi u bivsoj Jugoslaviji]</ref> Почетком [[1920е|1920-их година]] у [[Беч]]у излази лист "Балканска„Балканска федерација"федерација“, који је издавала Балканска комунистичка федерација, а уређивао га [[Огњен Прица]].<ref>''Огњен Прица'', Народни хероји Југославије, "Младост" Београд, 1975. година</ref>
 
Након [[Други светски рат|Другог светског рата]] је између нових комунистичких власти [[ФНРЈ|ФНРЈ Југославије]], [[НР Бугарска|НР Бугарске]], [[НР Румунија|НР Румуније]] и [[НР Албанија|НР Албаније]], уз аквитно учешће [[СССР]]-а, разматрано уједињење у Балканску федеративну републику, која би евентуално укључивала и Грчку у случају победе партизана у [[грчки грађански рат|грчком грађанском рату]]. Међу новим социјалистичким државама су били закључени двострани уговори о сарадњи, и то југословенско-албански, југословенско-бугарски и бугарско-румунски. Међутим, након [[Резолуција Информбироа|резолуције Информбироа]] [[1948]]. године, долази до прекида односа СФРФНР Југославије са осталим социјалистичким земљама Балкана, и прекида преговора о савезу.
 
Идеја балканске федерације и данас има своје заступнике међу левичарима Балкана.<ref>[http://www.slobodnadalmacija.hr/Spektar/tabid/94/articleType/ArticleView/articleId/44977/Default.aspx Nikos Stefanidis: Ja sam za balkansku federaciju]</ref>