Едијакаријум — разлика између измена

Фосиле ових вишећелијских [[организам]]а први је открио један аустралијски [[геолог]] 1946. године у древном [[пешчар]]у. Читава откривена [[фауна]] је добила [[назив]] по [[брег]]овима [[Едијакара]] у [[југ|јужној]] [[Аустралија|Аустралији]].<ref name="велика"/>

Осим у Аустралији, фосили едијакарске фауне налажени су и другим крајевима [[свет]]а, посебно на [[Гренланд]]у, у [[Русија|Русији]] и [[Намибија|Намибији]].<ref name="велика"/>

Пошто се [[доба]] едијакаријума претходно сматрало [[биологија|биолошком]] „[[црна рупа|црном рупом]]“, односно ером без [[животиња]] и [[живот]]а уопште, едијакарска фауна је „смештена“ у камбријум (пре 540 милиона година). Тек каснија истраживања су показала да су фосили едијакара много старији.<ref name="велика"/>

Откривени фосили су личили на остатке [[корал]]а, [[медуза]], [[црв]]а, док други нису имали сличности са данашњим животињама. Нису имали [[глава|главу]], [[реп]] и [[уд]]ове, као ни [[усни отвор]] и [[орган]]е за [[варење]]. Хранљиве [[супстанца|супстанце]] су упијали из [[вода|воде]] у којој су живели. Могуће је да су неки живели у [[симбиоза|симбиози]] са [[алга]]ма попут данашњих [[дупљар]]а. Били су то [[бентос]]ни организми. Већина ових животиња је попут биљака била причвршћена за [[море|морско]] [[дно]], ([[сесилни организам|сесилни организми]]), док су други само „лежали“ на дну. Нису имали чврстих делова, што значи ни [[љуштура]], јер за тим није било ни потребе. У мирним водама едијакаријума није било [[предатор]]а. [[Грађа]] тела им је била налик на [[преграда]]ма издељен и [[течност|течношћу]] испуњен [[мешак]].<ref name="велика"/>

-{''[[Medusina mawsoni]]''}- је наликовала малој медузи. [[Карнија]] -{(''[[Charnia]]'')}- је изгледала као [[перо]] и била причвршћена за дно, као и [[швартпунција]] -{(''[[Swartpuntia]]'')}-. [[Дикинсонија]] -{(''[[Dickinsonia]]'')}- је са 1-{m}- дужине била див у доба вендијума. Мала [[спригинија]] -{(''Spriggina'')}- подсећала је на некаквог [[трилобит]]а.<ref name="велика"/>

Постоји више гледишта на положај едијакрских представника у [[филогенија|филогенији]] живог света, као и о њиховој даљој [[еволуција|еволуцији]]. По неким мишљењима, они су налик на [[лишајеви|лишајеве]], док их други сматрају посебним [[царство]]м (вендобионти) због специфичне грађе њиховог тела. Већина ипак мисли да су едијакарске животиње биле прави представници животињског царства, од којих су неке [[предак|преци]] дупљара из [[камбријум]]а, док су друге заувек нестале са појавом динамичнијих и агресивнијих врста.<ref name="велика">Берни Д. 2001. Велика енциклопедија диносауруса. Змај. Нови Сад.</ref>