Царичин град — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м added Category:Грађевине у Лебану using HotCat |
|||
Ред 42:
Први опис рушевина дао је [[Мита Ракић]] [[1880]]. године у листу ''Отаџбина''.
Истраживања на археолошком локалитету Царичин град започета су [[1912]]. године. Први истраживач града био је [[Владимир Петковић]].<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/485659/Tajne-Caricinog-grada|title=Тајне Царичиног града|last=Коцић|first=Данило|website=Politika Online|access-date=2021-08-18}}</ref><ref>[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_2F6F6602455A67B1B521D786232CBF4A-1937-08-25#page/0/mode/1up "Политика", 25. авг. 1937], стр. 14</ref> Он је на основу величине откривеног града, остатака мозаика, мноштва архитектонске пластике изнео прве [[Хипотеза|хипотезе]] да се ради о Јустинијани Прими. Ова истраживања убрзо су заустављена услед ратова.
Истраживања су настављена [[1936]]. године под покровитељством [[Српска академија наука и уметности|Српске краљевске академије]] и [[Универзитет у Београду|Универзитета у Београду]] и трајала су до [[1940]]. године када су прекинута, поново због [[Други светски рат|рата]]. Период истраживања од 1936. до 1940. године један је од кључних у истраживању града. У овом периоду откривен је комплекс Акропоља са бедемима, кулама, источном капијом, Епископском базиликом, крстионицом, „Консигнаторијумом”, централном улицом са портицима и „Епископском палатом и анексима”. У току овог периода, 1938. године, започета су и ископавања Горњег града. До 1940. године откривен је велики број грађевина које су указале на то колики је значај имао Царичин град у историји византијског урбанизма.
| |||