Други никејски сабор — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{Хришћанство}}
[[Датотека:Seventh ecumenical council (Icon).jpg|мини|десно|220п|Икона са представом Седмог васељенског сабора]]▼
{{друга употреба|Васељенски сабор}}
'''Седми васељенски сабор''',
▲[[Датотека:Seventh ecumenical council (Icon).jpg|мини|десно|220п|Икона са представом Седмог васељенског сабора]]
Сабору је председавао [[Тарасије Цариградски|патријарх Тарасије]], а било је присутно око 367 Епископа. Папа [[Папа Хадријан I|Хадријан I]] имао је своје изасланике као што су их имали и источни Патријарси. Сабору први пут присуствује већи број монаха. Ово је због тога што су у протеклом периоду управо монаси поднели највећи терет и жртву у одбрани светих икона од [[Иконоборство|иконобораца]]. Оци Сабора су заузели изразито благ, хришћански став према иконоборцима, који су се јавно покајали што су прогонили иконопоштоваоце, уништавали иконе и реметили Црквени поредак. Такви су помиловани и примљени у Црквену заједницу: Епископи Константин Николијски, Теодосије Ефески и Тома Клаудиопољски.
Сабор је поводом питања о поштовању [[икона]] закључио да треба правити разлику између обожавања, које може бити усмерено само према [[Бог]]у, и осталих облика побожног поштовања који се усмеравају према [[Светац|светитељима]], непосредно или посредно, путем правилног [[поштовање икона|поштовања икона]], без обожавања самих икона као предмета, односно без [[иконолатрија|иконолатрије]].<ref>[https://web.archive.org/web/20110314172528/https://spc.rs/sr/sedmi_vaseljenski_sabor_o_ikonama СПЦ: Седми васељенски сабор о иконама]</ref>
Поништене су одлуке Донет је познати орос,{{sfn|Јевтић|1987а|p=5-8}} исповедање вере у вези с питањем светих икона. Овај орос све до данас остао је критеријум и мерило богословско-хришћанске мисли ο иконама у Цркви као таквим. У његовој основи је богословље Св. Јована Дамаскина, најодлучнијег апологете од безбожне иконоборачке јереси, јереси која је у основи христолошка. Сабор је осудио иконоборачко саборовање из 754. год. у Јерији код Цариграда, одржано у време цара Константина V Копронима, када је велики број Епископа био приморан да прихвати учење јеретика. Седми васељенски сабор је донео укупно 22 канона.<ref>[https://web.archive.org/web/20111127145005/http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Istorija/VaseljenskiSabori/VaseljenskiSabori07.htm СЕДАМ ВАСЕЉЕНСКИХ САБОРА (ПРЕМА ЧЕТИ-МИНЕЈИМА СВ. ДИМИТРИЈА РОСТОВСКОГ): СЕДМИ ВАСЕЉЕНСКИ САБОР]</ref>
Линија 17 ⟶ 19:
== Пријем на хришћанском западу ==
Иако је тадашњи римски папа [[Папа Хадријан I|Хадријан I]] (772-795) подржао одлуке сабора, такав став није наишао на опште прихватање међу [[Западно хришћанство|западним хришћанима]], првенствено у [[Франачка држава|Франачкој држави]]. По заповести краља [[Карло Велики|Карла Великог]], његови сарадници су у циљу побијања појединих саборских одлука израдили теолошку компилацију која је постала позната под називом: ''Карлове књиге'' ({{јез-ла|Libri Carolini}}). У том теолошком и [[полемика|полемичком]] делу изнета су разна франачка неслагања са одлукама Седмог васељенског сабора.{{sfn|Ostrogorsky|1933|p=73-87}}{{sfn|Siecienski|2009|p=91-100}}
Прво спорно питање односило се управо на [[иконе]]. Иако је Седми васељенски сабор афирмисао правилно [[поштовање икона]], саборски оци су у исто време осудили и две супротне крајности: [[иконоклазам]] (оспоравање икона) и [[иконолатрија|иконолатрију]] (обожавање икона). Услед погрешног разумевања саборских одлука, франачки прваци су заузели негативан став према сабору, што је навело папу Хадријана да се путем директног обраћања франачком краљу Карлу Великом заложи за разјашњење тог питања, уз нагалашавање неопходности исправног рзумевања и прихватања саборских одлука.{{sfn|Siecienski|2009|p=91-93}}
Друго спорно питање задирало је у област хришћанске [[пнеуматологија|пнеуматологије]]. Иако је на Седмом васељенском сабору афирмисано изворно хришћанско учење о превечном исхођењу [[Свети Дух|Светог Духа]] од Оца, уз
== Види још ==
Линија 37 ⟶ 39:
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite journal|ref=harv|editor-last=Јевтић|editor-first=Атанасије|editor-link=Атанасије Јевтић|title=Орос (=
* {{Cite journal|ref=harv|last=Јевтић|first=Атанасије|author-link=Атанасије Јевтић|title=Свети седми васељенски сабор у Никеји (787-1987)|journal=Богословље|publisher=Православни богословски факултет у Београду|volume=45|number=2|year=1987б|pages=11-39|url=http://bogoslovlje.pbf.rs/images/arhiva/1987/2/1987-2-05.pdf}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Katičić|first=Radoslav|title=Imena dalmatinskih biskupija i njihovih biskupa u aktima ekumenskoga koncila u Nikeji godine 787.|journal=Filologija|year=1982|volume=11|pages=75-92|url=https://hrcak.srce.hr/file/232006}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Коматина|first=Ивана|title=Црква и држава у српским земљама од XI до XIII века|year=2016|location=Београд|publisher=Историјски институт|url=https://books.google.com/books?id=MaOADgAAQBAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Komatina|first=Predrag|chapter=Dalmatian bishops at the Council of Nicaea in 787 and the status of the Dalmatian church in the eighth and ninth centuries|title=Imperial Spheres and the Adriatic. Byzantium, the Carolingians and the Treaty of Aachen (812)|year=2017|location=London-New York|publisher=Routledge|pages=253–260|chapter-url=https://books.google.com/books?id=F2E1DwAAQBAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Marjanović|first=Dragoljub|title=Seventh Ecumenical Council and Historical Reperesentations of Patriachal Succesions in Literature of the Late 8th and Early 9th Century Byzantium|journal=Београдски историјски гласник|year=2015|volume=6|pages=49-67|url=https://www.academia.edu/21411447}}
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Матић|editor-first=Златко|title=Filioque: Историјски и теолошки аспекти једног проблема|year=2012|location=Пожаревац|publisher=Епархија браничевска|url=https://books.google.com/books?id=__YijwEACAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Meyendorff|first=John|author-link=Јован Мајендорф|title=The Orthodox Church: Its Past and Its Role in the World Today|year=1996|location=Crestwood, NY|publisher=St. Vladimir's Seminary Press|edition=Revised 4th|url=https://books.google.com/books?id=E16XzwPdJtsC}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Nichols|first=Aidan|title=Rome and the Eastern Churches: A Study in Schism|year=2010|orig-year=
* {{Cite book| ref=harv|last=Острогорски|first=Георгије|author-link=Георгије Острогорски|year=1969|title=Историја Византије|location=Београд|publisher=Просвета|url=https://books.google.
* {{Cite
* {{Cite book|ref=harv|last=Острогорски|first=Георгије|author-link=Георгије Острогорски|title=О веровањима и схватањима Византинаца|year=1970|location=Београд|publisher=Просвета|url=https://books.google.com/books?id=GlRoAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Поповић|first=Радомир В.|author-link=Радомир В. Поповић|chapter=Неке од највећих хришћанских јереси првог миленијума: аријанство, монофизитство, филиокве (filioque)|title=Црква Христова и свет религије: Антологија православних виђења|year=2007|edition=2. допуњено|location=Београд|publisher=Досије|pages=331-336|chapter-url=https://books.google.com/books?id=Hf2dGAAACAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Поповић|first=Радомир В.|author-link=Радомир В. Поповић|title=Васељенски сабори: Пети, Шести и Седми: Одабрана документа|year=2011|volume=2|location=Београд|publisher=Академија Српске православне цркве за уметности и консервацију|url=https://books.google.com/books?id=T00rywEACAAJ}}
Линија 52 ⟶ 56:
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Price|editor-first=Richard|title=The acts of the Second Council of Nicaea (787)|year=2018b|volume=2|location=Liverpool|publisher=Liverpool University Press|url=https://books.google.com/books?id=f6eNywEACAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Siecienski|first=Anthony Edward|year=2009|title=The Filioque: History of a Doctrinal Controversy|location=Oxford-New York|publisher=Oxford University Press|url=https://books.google.com/books?id=auT8VbgOe48C}}
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Чаировић|editor-first=Ивица|title=Зборник посвећен хиљадудвестадвадесетогодишњици Седмог васељенског сабора (787-2007)|year=2008|location=Београд|publisher=Академија Српске православне цркве за уметности и консервацију|url=https://books.google.com/books?id=-KkhcgAACAAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Чаировић|first=Ивица|title=Ахен - нови Рим, нови Константинопољ?|journal=Зборник Матице српске за друштвене науке|year=2016|volume=157-158|pages=533-543|url=http://www.doiserbia.nb.rs/ft.aspx?id=0352-57321658533C}}
{{refend}}
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Second Council of Nicaea}}
* [http://www.spc.rs/sr/sedmi_vaseljenski_sabor_o_ikonama СПЦ, Седми васељенски сабор о иконама]
* [https://web.archive.org/web/20111107134358/http://www.alo.rs/vesti/43306/Savina_crkva_kao_dzamija Црква Свете Софије у Никеји као џамија („Ало“, 6. новембар 2011)]
|