Друга непријатељска офанзива — разлика између измена

Отпору Бирчанског партизанског одреда придружиле су се и неке четничке јединице до којих није стигло наређење њиховог штаба о непружању отпора немачким трупама. Јаке непријатељске снаге, подржане батаљоном тенкова, сломиле су отпор бранилаца и, надирући друмовима, заузеле [[Дрињача (Зворник)|Дрињачу]], а наредних дана и [[Нова Касаба|Нову Касабу]] и [[Шековићи|Шековиће]]. Четничке јединице су се делом разбежале или пребациле преко Дрине у Србију, а делом предале, док се Бирчански одред одржао, повукавши се даље од комуникација. Његови делови су у зору [[17. јануар]]а разбили у селу [[Петровићи (Источно Ново СарајевоШековићи)|Петровићима]] једну домобранску чету, заробивши 138 војника. Настављајући офанзиву, немачки пукови заузели су [[Братунац]], [[Сребреница|Сребреницу]] и [[Власеница|Власеницу]], припремајући се за даљи продор ка [[Хан Пијесак|Хан-Пијеску]] и [[Романија|Романији]], у сусрет снагама које су наступале из Вишеграда, [[Сарајево|Сарајева]] и [[Општина Кладањ|Кладња]].

У међувремену су и остале непријатељске снаге извршиле брзе продоре на слободну територију: 398. пук из рејона Вишеграда ка [[Рогатица|Рогатици]], у коју је ушао већ [[16. јануар]]а, 738. пук и четири домобранска батаљона из рејона Сарајева и [[Пале|Пала]], једном колоном ка [[Сјетлина|Сјетлини]] и Рогатици, а другом ка Романији, на коју су избили 17. јануара, а 750. пук из рејона [[Тузла|Тузле]], преко Кладња, ка [[Олово (град)|Олову]] у које је ушао [[21. јануар]]а. Партизанске снаге су понегде пружале озбиљнији отпор и успоравале надирање непријатеља. Тако је до јачих борби дошло код Рогатице и Сјетлине, те код [[Мокро (Пале)|Мокрог]] и [[Ступари (Шековићи)|Ступара]].

Да би избегао опасност да се нађе у окружењу, Врховни штаб је са деловима 1. пролетерске бригаде предузео брзо извлачење из рејона [[Средња|Средње]], где га је затекла офанзива, преко Романије и [[Гласинац|Гласинца]] на [[Јахорина|Јахорину]] и даље ка [[Фоча|Фочи]], коју је у међувремену ослободио [[Дурмиторски НОП одред|Дурмиторски НОПО]]. Спречена да се извуче из обруча истим путем, главнина 1. пролетерске бригаде је кренула заобилазним, али тежим и ризичнијим правцем преко реке Босне, [[Сарајевско поље|Сарајевског поља]] и планине [[Игман]] да би избила у рејон [[Општина Трново (Федерација Босне и Херцеговине)|Трнова]] и [[Калиновик]]а, на територију коју је држао Калиновички НОПО. Овај смели покрет, познатији под именом [[Игмански марш]], који је изведен поред самог Сарајева и који је због изузетно неповољних временских околности ушао у историју [[Народноослободилачки покрет Југославије|НОП]]-а, потпуно је изненадио непријатељске снаге.

Непријатељске снаге су до [[22. јануар]]а овладале свим насељеним местима дуж комуникација и у њиховом ширем захвату, али је изостао успех који су очекивали, односно партизанске јединивејединице су углавном сачувале људство, избегавши да буду увучене у фронталне борбе и одолевши пропаганди и делатности четника. Веће губитке претрпели су делови 5. и 2. батаљона 1. пролетерске бригаде 21. јануара у [[Пјеновац|Пјеновцу]] и [[Бијеле Воде|Бијелим Водама]], када су били изненађени од стране немачких скијашких одељења. У Пјеновцу је погинуло 59 партизана, 4 су рањена и десетак их је заробљено, а у Бијелим Водама је погинуло 14 бораца и пет их је рањено.