Вајонити — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене корисника Sadko (разговор) на последњу измену корисника 93.86.154.113
ознака: враћање
мНема описа измене
Ред 1:
[[Датотека:Slavic tribes in the 7th to 9th century.jpg|мини|300px|Словенска племена у Европи током 8. века]]
 
'''Вајунити''' или '''Вајонити''' су једно од [[Јужни Словени|јужнословенских]] племена који су живели у периоду од [[7. век|7]]- [[9. век|9. века]] на југозападном делу [[Балканско полуострво|Балканског полуострва]].<ref>Славяне в Византии — Энциклопедический Фонд {{Cite web |url=http://www.russika.ru/ef.php?s=2603 |title=Архивирана копија |access-date=26. 09. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150928160651/http://www.russika.ru/ef.php?s=2603 |archive-date=28. 09. 2015 |url-status=dead }}</ref>
 
У почетку су насељавали горњи слив реке [[Бистрица (Грчка)|Бистрице]]. Касније су се постепено пребацивали на источну обалу [[Јонско море|Јонског мора]], где су дошли у контакт са локалном грчком становништвом. Центар вајонитских насеља до [[800]]. био је [[Епир]] и јужна [[Албанија]]. Престоница [[Вагенетија|Вагенетије]], вајонитске склавиније било је место [[Главиница|Главинице]] тј Балш у данашњој јужној Албанији.
Ред 11:
Након Душанових освајања, а и након његове смрти Епиром влада Тома Прељубовић који покушава да ојача српску заједницу дајући им разне повластице и земљу. По Цвијићу, у току српске владавине, један део колониста се населио у Епир који се мешао са староседелачким словенским становништвом које је било бројније и које га је асимилирало временом.
 
Главни занимања су им била [[пољопривреда]] и [[сточарство]]. У периоду од [[13. век|13]]-[[16. век]]<nowiki/>а Вајонити нестају утапањем међу племенима приобалних група, која су убрзано [[Хеленизација|хеленизују]] и постају део будуће грчке нације. На овај начин су током [[15. ивек|15.]] и 16. века Вајонити углавном [[Хеленизација|хеленизовани]] иако у томе периоду владају Османлије. Велики број словенских идиома и фраза је уткан у говор Грка северног Епира у јужној Албанији. По Цвијићу један део словена се од 13-16. века исељавао у Северну Македонију.
 
Француски конзул Лежеан у Отоманској Империји је боравећи у Албанији средином 19. века пронашао словенске оазе на подручју ушћа реке Војуше, неколико села која су опстала упркос албанизацији и хеленизацији.