Википедија

Карло Блазис — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
.
Ред 77:
 
== Биографија ==
Као млад каријеру започиње у 12. години у [[Опера|Опери]] [[Марсеј]]а. Школовање наставља у [[Бордо]]у 1816. године. Након напорног рада и признања, одлази у [[Париз]] и уписује се у Оперу славног града. Након повратка у Италију, Карло постаје први плесач у [[Миланска скала|Миланској скали]] у [[Милан]]у, Фениси и [[Торино]]у. Након повреде на нози, престаје са плесом 1830. године и посвећује се кореографији и настави.<ref>{{cite web |last1=Universalis‎ |first1=Encyclopædia |title=BALLET |url=https://www.universalis.fr/encyclopedie/ballet/#i_92116 |website=Encyclopædia Universalis |accessdate=13. 4. 2020 |language=fr-FR}}</ref>▼
 
▲Као млад каријеру започиње у 12. години у [[Опера|Опери]] [[Марсеј]]а. Школовање наставља у [[Бордо]]у 1816. године. Након напорног рада и признања, одлази у [[Париз]] и уписује се у Оперу славног града. Након повратка у Италију, Карло постаје први плесач у [[Миланска скала|Миланској скали]] у [[Милано|Милан]]у, Фениси и [[Торино]]у. Након повреде на нози, престаје са плесом 1830. године и посвећује се кореографији и настави.<ref>{{cite web |last1=Universalis‎Universalis |first1=Encyclopædia |title=BALLET |url=https://www.universalis.fr/encyclopedie/ballet/#i_92116 |website=Encyclopædia Universalis |accessdate=13. 4. 2020 |language=fr-FR}}</ref>
He published an analysis of the ballet techniques in 1820, in a work named ''Traité élémentaire, théorique, et pratique de l'art de la danse'' ("Elementary, Theoretical, and Practical Treatise on the Art of the Dance"). He is most known for the pose "Attitude" derived from the famous statue Mercury by [[Giambologna|Giovanni da Bologna]]. Enrico [[Cecchetti]] expanded his method of instruction and theories.
 
Објавио је анализу балетских техника 1820. године у делу под називом ''Traité élémentaire, théorique, et pratique de l'art de la danse'' („Елементарни, теоријски и практични трактат о уметности игре“). Најпознатији је по пози „Став“ изведеној из чувене статуе Меркур [[Giambologna|Ђованија да Болоње]]. Енрико [[Cecchetti|Чекети]] је проширио његов метод подучавања и теорије.
Even during his own time, Blasis was not best known for his many choreographies (none of which survive today), but for his writings on dance theory. He pioneered the reconciliation of balletic notions like lightness and grace with the geometry and physics of the body in motion. In ''[[The Code of Terpsichore]]'', published in 1828, Blasis cataloged a clearly defined "alphabet" of dance poses.<ref name=":0">Brandstettter, Gabriele. "The Code of Terpsichore The Dance Theory of Carlo Blasis: Mechanics as the Matrix of Grace*." ''Topoi'', vol. 24, no. 1, 2005, pp. 67–79., doi:10.1007/s11245-004-4162-x.</ref> This may be the first attempt at a comprehensive systemization of dance.
 
Чак и у своје време, Бласис није био најпознатији по својим бројним кореографијама (од којих ниједна није опстала данас), већ по својим списима о теорији плеса. Он је био пионир у помирењу балетских појмова попут лакоће и грациозности са геометријом и физиком тела у покрету. У ''[[The Code of Terpsichore]]'', објављеном 1828. године, Бласис је каталогизирао јасно дефинисану „азбуку“ плесних поза.<ref name=":0">Brandstettter, Gabriele. "The Code of Terpsichore The Dance Theory of Carlo Blasis: Mechanics as the Matrix of Grace*." ''Topoi'', vol. 24, no. 1, 2005, pp. 67–79., doi:10.1007/s11245-004-4162-x.</ref> Ово је можда први покушај свеобухватне системизације плеса.
Blasis radicalized dance theory by relying heavily upon mathematical geometry and physics. He introduced the idea of a "movement axis" – a vertical line through the pose, perpendicular to the floor, that delineates the center of balance of the body.<ref name=":0" />
 
Бласис је радикализовао теорију плеса ослањајући се у великој мери на математичку геометрију и физику. Увео је идеју „осе кретања“ – вертикалне линије кроз позу, окомито на под, која оцртава центар равнотеже тела.<ref name=":0" />
Blasis also contributed to dance pedagogy. He suggested that instructors first describe the bodily figures outlined in his index of poses, then have students memorize them before attempting to physically embody them. "The most diligent [student] might take copies of those figure on small slates, and carry them with them to study at home, in the same manner as a child, when he begins to spell, studies his horn-book."<ref name=":0" />
 
Бласис је допринео и плесној педагогији. Предложио је да инструктори прво опишу телесне фигуре наведене у његовом индексу поза, а затим да их ученици запамте пре него што покушају да их физички отелотворе. „Најмарљивији [ученик] би могао да узме копије те фигуре на малим плочама и да их носи са собом да учи код куће, на исти начин као што дете, када почне да спелује, проучава свој буквар.“<ref name=":0" />
Through the poses codified in his alphabet, Blasis felt that dancers could achieve the qualities of movement so desired in ballet like ease of motion and elegance. In his ''Notes Upon Dancing, Historical and Practical'', Blasis praises certain ballets for their richness of emotion. When speaking of "The Neapolitan Tarantella," for example, he raves about how "love and pleasure are conspicuous throughout every movement," and "every gesture and motion are full of seductive grace."<ref>{{Cite book|title=Notes Upon Dancing, Historical and Practical|last=Blasis|first=Carlo|publisher=M. Delaporte|year=1847|location=116 Regent Street|pages=35|translator-last=Barton|translator-first=R.}}</ref> Thus, Blasis ultimately wished for dancers to layer emotional expression on top of the codified, regimented poses demanded by the choreography and outlined in ''The Code of Terpsichore''.
 
Кроз позе које су кодификоване у његовом алфабету, Бласис је осећао да играчи могу да постигну квалитете покрета тако жељене у балету, попут лакоће покрета и елеганције. У својим ''Белешкама о плесу, историјским и практичним'', Бласис хвали одређене балете због њиховог богатства [[емоција]]. Када говори о „Напуљској Тарантели“, на пример, он усхићено напомиње како су „љубав и задовољство упадљиви у сваком покрету“, а „сваки гест и покрет пуни су заводљиве грациозности“.<ref>{{Cite book|title=Notes Upon Dancing, Historical and Practical|last=Blasis|first=Carlo|publisher=M. Delaporte|year=1847|location=116 Regent Street|pages=35|translator-last=Barton|translator-first=R.}}</ref> Тако је Бласис ултиматно желео да плесачи раслојавају емоционални израз на кодификоване, уређене позе које захтева кореографија и описане у ''Коду Терпсихоре''.
Through these practices, Blasis aimed to direct "the newborn Romantic ballet along classical lines."<ref>{{Cite journal|title=Blasis, Carlo – Oxford Reference|year = 1998|url=http://www.oxfordreference.com/view/10.1093/acref/9780195173697.001.0001/acref-9780195173697-e-0240?rskey=9JAvGs&result=1|language=en|doi=10.1093/acref/9780195173697.001.0001|isbn = 9780195173697|editor1-last = Cohen|editor1-first = Selma Jeanne}}</ref> In this way, Blasis was ahead of his time. He took particular interest in some movements considered to be too aggressively virtuosic for the Romantic era of the early 1800s. For example, he initiated the codification of the pirouette, breaking it down into a preparation, turn, and finish.<ref name=":0" /> It was not until the era of [[Marius Petipa]] in the late 1800s, just following the age of romanticism, that physically intense steps like the pirouette became widespread in ballet choreography, yet Blasis was analyzing them decades before.<ref name=":0" />
 
Кроз ове праксе, Бласис је имао за циљ да усмерава „новорођени романтични балет по класичним линијама.“<ref>{{Cite journal|title=Blasis, Carlo – Oxford Reference|year = 1998|url=http://www.oxfordreference.com/view/10.1093/acref/9780195173697.001.0001/acref-9780195173697-e-0240?rskey=9JAvGs&result=1|language=en|doi=10.1093/acref/9780195173697.001.0001|isbn = 9780195173697|editor1-last = Cohen|editor1-first = Selma Jeanne}}</ref> На тај начин, Бласис је био испред свог времена. Посебно се интересовао за неке покрете за које се сматрало да су превише агресивно виртуозни за еру романтичара раних 1800-их. На пример, он је иницирао кодификацију пируете, разлажући је на припрему, окрет и завршетак.<ref name=":0" /> Тек у ери [[Marius Petipa|Маријуса Петипа]] у касним 1800-им, одмах након доба романтизма, физички интензивни кораци попут пируете постали су широко распрострањени у балетској кореографији, док их је Бласис анализирао деценијама раније.<ref name=":0" />
From 1838 to 1853, Blasis and his wife, [[Annuniciata Ramaccini]], were the artistic directors of what is now the [[La Scala Theatre Ballet School]].<ref name=":1" /> Prima ballerinas [[Fanny Cerrito]], [[Carolina Rosati]], [[Sofia Fuoco]], [[Amalia Ferraris]] and [[Carlotta Brianza]] were among their students. Blasis referred to seven of his dancers, who he was particularly proud of, as his "[[Pleiades (Greek mythology)|Pleiades]]": [[Marietta Baderna]], [[Augusta Dominichettis]], [[Amalia Ferraris]], [[Sofia Fuoco]], [[Flora Fabbri]], [[Carolina Granzini]] and [[Pasquale Borri]].<ref name=":1">{{Cite book|title=Images of the dance : historical treasures of the Dance Collection 1581–1861.|last=Moore, Lillian.|date=1965|publisher=New York Public Library|oclc=466091730}}</ref>▼
 
▲FromОд 1838. toдо 1853, BlasisБласис andи hisњегова wife,супруга [[Annuniciata Ramaccini|Ануницијата Рамачини]], were theбили artisticсу directorsуметнички ofдиректори what is now theданашње [[La Scala Theatre Ballet School|Балетске школе у позоришту Ла Скала]].<ref name=":1" /> PrimaМеђу ballerinasњиховим ученицима биле су примабалерине [[Fanny Cerrito|Фани Серито]], [[Carolina Rosati|Каролина Росати]], [[Sofia Fuoco|Софија Фуоко]], [[Amalia Ferraris|Амалија Ферарис]] andи [[Carlotta Brianza|Карлота Бријанка]] were among their students. BlasisБласис referredје toседам sevenсвојих of his dancersплесачица, whoна heкоје wasје particularlyбио proudпосебно ofпоносан, asназвао hisсвојим "„[[Pleiades (Greek mythology)|PleiadesПлејадама]]"“: [[Marietta Baderna|Маријету Бадерну]], [[Augusta Dominichettis|Августу Доминикетис]], [[Amalia Ferraris|Амалију Ферарис]], [[Sofia Fuoco|Софију Фуоко]], [[Flora Fabbri|Флору Фабри]], [[Carolina Granzini|Каролину Гранцини]] andи [[Pasquale Borri|Паскуале Бори]].<ref name=":1">{{Cite book|title=Images of the dance : historical treasures of the Dance Collection 1581–1861.|last=Moore, Lillian.|date=1965|publisher=New York Public Library|oclc=466091730}}</ref>
Blasis died in [[Cernobbio]].
 
Бласис је умро у [[Cernobbio|Чернобију]].
 
== Књиге ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Карло_Блазис”