Деса — разлика између измена

'''Деса Вукановић''' је био [[велики жупан]], односно владар [[Великожупанска Србија|Србије]] у периоду од око [[1161]]. до око [[1165]]. године. Његова владвина пада у време [[Византија|византијско]]-[[Краљевина Угарска (1000—15261000—1301)|угарског]] супарништва око превласти над [[српске земље|српским земљама]]. У тим превирањима, определио се за савез са [[Краљевина Угарска (1000—1526)|Краљевином Угарском]], чиме се супротставио политици византијског цара [[Манојло I Комнин|Манојла I Комнина]], што је у крајњем исходу довело и до Десиног пада са власти.{{sfn|Калић|1981|p=197-211}}

Деса је извесно време управљао [[Дукља|Дукљом]] и [[Захумље|Захумљем]]м, што би проистицало из титула које му се приписују у повељама из наводне [[1151]]. године, чији се садржај односи на регулисање [[бенедиктинци|бенедиктинских]] права на острвима [[Мљет]]у и [[Локрум]]у.{{sfn|Foretić|1952|p=63-72}}{{sfn|Динић|1962|p=5-16}} Иако је утврђено да је реч о каснијим фалсификатима,{{sfn|Kampuš|1962|p=317-324}}{{sfn|Klaić|1967|p=185-234}} изгледа да су фалсификатори знали да је Деса управљао у [[српско приморје|приморским]] областима, тако да се та околност сматра извесном.{{sfn|Ћирковић|2000|p=21-29}}

По хрватском аутору из 1842. године, он се звао „Деша“, био је 51. по реду владар српски, и син Уроша. Постао је 1152. године велики жупан Србије, са сагласношћу византијског цара Манојла, да му буде вазал. Наводи се: „био је веома пригнут католичанском закону“ и дао је сазидати манастир посвећен Богородици, на острву „Млиту“ (Мљету). Његови синови су били [[Стефан Немања|Немања]], Мирослав и Константин. Умро је око 1163. године и сахрањен у „Трибињу“ (Требињу) у цркви Св. Петра.<ref>Иван Швер: „Огледало Илирие илити Догодовштина Илирах...“, Загреб 1842. године</ref>. Ипак, ми данас знамо да је [[Стефан Немања|Немања]] Завидин син на основу натписа у цркви у Бијелом пољу.