Горјански — разлика између измена

}}

'''Горјански''' ([[Мађарски језик|мађарски]]: de Gara) је била [[УгарскоКраљевина краљевствоУгарска|угарска]] великашка породица чији су припадници владали у [[Славонија|Славонији]], [[Срем|Срему]]у и [[Мачва|Мачви]].

Горјански су пореклом из мађарског града Дорозме у жупанији [[Чонград]]. У изворима се породица по први пут јавља у Хрватској када је херцег [[Бела, син Беле IV|Бела]], син угарског краља [[Бела IV|Беле IV]], даровао 1269. године, као награду за верну службу, Ивану, »de genere Drusma« и његовом сину Стефану I, своме мачоноши, село [[Горјани (општина)|Горјани]] у тадашњој [[Вуковска жупанија|Вуковској жупанији]]. По селу је породица понела име. Горјани су постали баштински посед Горјанских. Они на свом имању граде утврђени град и око њега подижу насеље. Историја породице Горјански може се пратити од владавине [[Стефан I Горјански|Стефана I]]. Он је између 1296. и 1300. године био значајна личност у [[Пожешка жупанија|Пожешкој]] и Вуковској жупанији, а 1300. године понео је титулу [[Мачванска бановина|мачванског бана]]. Његови синови су утемељивачи три огранка породице Горјански. [[Павле I Горјански|Павле I]] је утемељивач банске гране, [[Иван II Горјански|Иван II Ботош]] ботошке, а [[Андрија Горјански|Андрија I]] палатинске гране.

Павле се спомиње од 1310. године када је као присталица [[Карло I Анжујски|Карла I Анжујског]] добио Дреновац у Пожешкој жупанији. Од 1320. до 1326. године обавља функцију мачванског бана, жупана Вуковске, [[Сремска жупанија|Сремске]] и [[Бодрошка жупанија|Бодрошке жупаније]]. Од 1330. до 1336. године је краљичин судија, а од 1354. године помиње се као њен благајник. Имао је двојицу синова: [[Иван III Горјански|Ивана III]] и [[Павле II Горјански|Павла II]]. Утемељивач Ботрошке гране, Иван II, помиње се у бројним документима између 1314. и 1338. године. Имао је сина [[Андрија II Горјански|Андрију II]]. Андријин син био је [[Гргур II Горјански|Гргур II]] који је погинуо 1386. године у [[битка код Горјана|бици код Горјана]]. Као последњи из овог огранка породице Горјански помињу се Ђурађ и Андрија 1438. године.

Палатинска грана породице Горјански најзнаменитији је огранак породице Горјански. Андрија I се у изворима помиње више пута између 1317. и 1330. године. Имао је двојицу синова: [[Павле IV Горјански|Павла IV]] (умро после 1356) и [[Никола I Горјански|Николу I Горјанског]]. Никола је познати угарски властелин. Погинуо је у бици код Горјана. Имао је сина [[Никола II Горјански|Николу II]] који је касније постао хрватски бан и палатин. Његов брат [[Иван Горјански|Иван VII]] је у бици код Горјана заробљен, али је касније ослобођен. Николу Горјанског Млађег отровала је жена 1429. године. Са њом је имао само ћерку Катарину. Имао је и тројицу синова, [[Никола III Горјански|Николу III]] (са неименованом ћерком српског кнеза [[Лазар Хребељановић|Лазара Хребељановића]]), [[Ладислав IV Горјански|Ладислава IV]] и [[Иван VIII Горјански|Ивана VIII]] са [[Ана Цељска|Аном Цељском]]. Иван VIII је 1411. године, након склапања мира између [[Жигмунд Луксембуршки|Жигмунда]] и [[Стефан Остоја Котроманић|Стефана Остоје]] постао вазал угарског краља који га је поставио за војводу [[Усора (област)|Усоре]]. Иван је присвојио имања [[Хрвоје Вукчић Хрватинић|Хрвоја Вукчића Хрватинића]] 1413. године када је херцега Жигмунд прогласио издајником. У [[Битка код Добоја (1415)|бици код Лашве]] пада у заробљеништво. У изворима се последњи пут помиње 1424. године. Ладислав IV обављао је функцију мачванског бана, а у изворима се последњи пут помиње 1457. године. Његов син јединац, Јоб, умире 1481. године. Његовом смрћу изумрла је породица Горјански.