Интерпелација — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne izmene |
Исправљене словне грешке |
||
Ред 3:
Интерпелацијом се напада политика владе, с намером да се покаже да је погрешна и штетна по државне интересе. Ако влада није успела да се успешно одбрани од напада опозиционих интерпеланата, врло је вероватно да ће после интерпелације следити гласање о поверењу. Због тога, у неким политичким околностима, расправа поводом интерпелације, може да значи најаву одласка владе. Уколико је осуда политике владе такве природе да у основи негира њен дотадашњи политички курс, онда ће влада бити приморана било да прихвати диктат нове парламентарне већине, било да одступи.
Интерпелација није опасна само за владу, већ и за парламентарну опозицију, поготово ако иза владе стоји јасна парламентарна већина. Из политичког дуела са опозицијом влада може изаћи чак ојачана. Зато посланици не покрећу интерпелацију, ''ако нису сигурни да могу својом критиком и аргументима бар уздрмати углед владе у редовима владиних присталица, народних посланика, или барем у широј публици.<ref>Лазар Марковић, Парламентарно право, Зрењанин 1991.</ref> Интерпелација је по својој тематици шира од посланичког питања.
По завршетку претреса о интерпелацији спроводи се гласање, које по владу може бити неповољно, без обзира што се, по правилу, не може поставити предлог за гласање о поверењу. Обично се прво гласа о предлогу за прелаз на дневни ред, прост прелаз у којем нису садржане никакве квалификације владиног рада. Влада пристаје да се најпре гласа о овом предлогу, уколико није у стању да обезбеди мотивисани прелаз, који је за њу најповољнији.<ref>Слободан Јовановић, Уставно право Краљевине СХС, стр 285.</ref> Само ако парламент не би прихватио ове предлоге,
== Референце ==
| |||