Serbia Zijin Bor Copper — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м sredjivanje |
||
Ред 57:
Oslobađanjem ovih krajeva od Turaka počinje novi preiod za Borski rudnik, jer je knez Miloš Obrenović smatrao da će tek oslobođenu i siromašnu zemlju, modernizovati ulaganjem u rudarstvo. On poziva upravnika Saksonskih rudokopa barona Herdera, koji obilazi terene u okolini Bora i otkriva genetsku povezanost između rudnika Bor i Majdanpek. Teren je ispitivan od strane rudarskih stručnjaka sve do kraja XIX veka. Istraživanja borskog ležišta treajala su do 1902. godine kada je pronađena bokata bakarna ruda kovelin. Po otkriću bakarnog rudišta, Đorđe Vajfert, kao finansijer istražnih radova, dobija Povlasticu 1903. godine i postaje prvi vlasnik rudnog polja na kome će već naredne godine nastati rudnik bakra. Pošto je rudište bilo veoma bogato bakrom i zahtevalo velika ulaganja, Vajfert Povlasticu prodaje banci Mirabo iz Pariza. 1904. je formirano "Francusko društvo borskih rudnika". Pored Vajferta, kao finansijera, značajnu ulogu imaju i Feliks Hofman, u naučnoj oblasti, a u tehničkoj Franja Šistek. Preduzeće sa središtem u Parizu, počelo je sa radom 1. juna 1904 god.
Nakon otvaranja rudnika bakra Bor, sagrađena je prva hemijska laboratorija 1905 godine na obroncima rudnika bakra u Boru, koja je služila za ispitivanje rude i geoloških uzoraka. ''I''zgradnjom topionice bakra, 1906. godine, formira se laboratorija pri topionici, gde je određivan sadržaj Cu, Au, Ag, O2, S, Fe, Pb, As, Sb, Ni, Co
Dana 17. septembra 1944. kolona od oko 3.000 mađarskih Jevreja (Kapos) napustila je rudnike pod vrhovnom komandom [[Partija strelastog krsta|mađarskih oružanih snaga]] (oko 1000 vojnika). Sile su krenule do pontonskog mosta u [[Smederevo|Smederovu]], a zatim dalje do [[Baja|Baje]]. U [[Pančevo|Pančevu]] je kolona pojačana članovima '''Deutsche Mannschaft''' i članovima njihovih porodica. 19. septembra 1944. druga kolona od oko 3.000 mađarskih Kapoa napustila je rudnike pod vrhovnim zapovedništvom '''SS-Polizei-Gebirgsjager-Regiment br. 18'''. Snagom su krenuli preko Pančeva do Baje. Od Pančeva do Baje, kolona je bila pod vrhovnom komandom '''Deutsche Mannschaft''', a njeni članovi su sa sobom imali i članove porodice. '''SS-Polizei-Gebirgsjager-Regiment br. 18''' je došla iz Grčke i korišćena je protiv ofanzive koju je u Pančevu vodila [[Crvena armija]]. Takođe se povukao na sever do Baje, takođe transportovan na zapad. Tokom oba prisilna marša, bilo je nekoliko napada '''[[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|jugoslovenskih partizana]]'''. U '''SS-Polizei-Gebirgsjager-Regiment br. 18'''su uglavnom vojnici Scharfschützen sa sposobnošću gađanja ciljali „izvršili svoju dužnost“, kako to neko voli da naziva na nemačkom. U međuvremenu, neki zatvorenici iskoristili su priliku da pobegnu partizanima i tako pronašli spasonosnu zaštitu, 1943. godine oko 17.000 prisilnih radnika došlo je iz Srbije i morali su da pokriju 50 posto potreba za bakrom u ratnoj industriji nacističke Nemačke. Svi mađarski Kapoši imali su dužnost nadzora, ali i privilegovane uslove života za razliku od ostalih zatvorenika. Srezki vođa nemačkog tima (zapad) bio je Hermann Jerger, koji je sa suprugom i ćerkom Angelikom pobegao 9. septembra 1944. iz grada Pančeva. Srezki vođa nemačkog tima (istok) bio je Rudolf Mager, koji je sa suprugom i sinom Michael pobegao 9. septembra 1944. iz grada Pančeva.<ref>[https://www.memorialmuseums.org/denkmaeler/view/1300/Denkmal-des-Dichters-Miklós-Radnóti GEDENKEN OHNE DENKEN UND KAPOS, 1 STATT 2, DENKMALENDE POESIE INKL. STIFTENDER DEUT(SCH)UNGSHOHEIT Translation Process].</ref><ref>'''Michael Adelhardt: ORTSSIPPENBÜCHER, Karlsruhe.'''</ref>
| |||