Дезертификација — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 |
м sredjivanje |
||
Ред 1:
'''Дезертификација''' је врста деградације [[Тло|земљишта]] у сушним подручјима у којој се биолошка продуктивност губи услијед природних процеса или индукована људским активностима при чему плодна подручја постају све сушња. То је ширење сушних подручја узроковано разним факторима, као што су [[климатске промене]] (посебно тренутно [[глобално загревање]]) и прекомерна експлоатација тла људским активностима.
Линија 12 ⟶ 11:
Најранија позната расправа о овој теми појавила се убрзо након француске колонизације западне Африке, када је ''комисија за проучавање'' наручила студију о напредовању ''прогресивног сушења'', како би истражила праисторијско ширење сахарске пустиње.<ref>{{Cite journal|last=Zeng|first=Ning|last2=Yoon|first2=Jinho|date=2009|title=Expansion of the world's deserts due to vegetation-albedo feedback under global warming|url=https://agupubs.onlinelibrary.wiley.com/doi/abs/10.1029/2009GL039699|journal=Geophysical Research Letters|language=en|volume=36|issue=17|doi=10.1029/2009GL039699|issn=1944-8007|access-date=15. 05. 2020|archive-date=06. 06. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210606214630/https://agupubs.onlinelibrary.wiley.com/doi/abs/10.1029/2009GL039699|url-status=dead}}</ref>
== Погођена
Сушне површине заузимају око 40–41% копнене површине и дом је више од 2 милијарде људи. Процењено је да је око 10–20% сувих подручја већ деградирано, при чему је укупна површина на коју је утицало дезертификација између 6 и 12 милиона квадратних километара, да око 1–6% становника сувих подручја живи у напуштеним подручјима, и да милијарда људи је угрожена од даље дезертификације.
Линија 18 ⟶ 17:
Од 1998. године, тадашњи степен ширења Сахарe на југ није био добро познат, због недостатка недавног, мерљивог ширења пустиње у [[Сахел]] у то време.
Утицај глобалног загревања и људских активности представљени су у [[Сахел|Сахелу]]. У овој области ниво дезертификације је веома висок у поређењу с другим областима света. Сва подручја која се налазе у источном дијелу Африке (тј. У региону Сахел) карактерише сува клима, вруће температуре и ниска количина падавина (300–750 мм падавина годишње). Дакле, суша је правило у региону Сахел. Нека истраживања показују да је Африка изгубила приближно 650.000
Мали регион Сахел
Линија 26 ⟶ 25:
Језеро [[Чад]], које се налази у региону Сахел, посебно је тешко погођено овом појавом. Узрок пресушивања језера је због повлачења наводњавања и годишњег пада падавина. Језеро се смањило за преко 90% од 1987. године, расељавајући милионе становника. Недавни напори су успели да направе одређени напредак ка њеној обнови, али се још увек сматра да постоји ризик да ће у потпуности нестати.
Друго велико подручје на које утјече дезертификација је пустиња [[Гоби]]. Тренутно је пустиња [[Гоби]] најбржа пустиња на Земљи; према неким истраживачима, пустиња Гоби прогута преко 1300 квадратних километара (3.370
=== Јужна Америка и Монголија ===
| |||