Alfred Kinzi — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 80:
Kinzi je pored sopstvenih sakupljao i snimani materijal sa seksualnim sadržajem iz celog sveta, što mu je izazvalo probleme s carinskom službom SAD-a, nakon zaplene pornografskih filmova 1956. Zbog ovog prekršaja pokrenut je sudski postupak ali je Kinzi je umro pre sudskog epiloga.
Sledeća velika kontroverza Kinzijevih istraživanja, bilo je skupljanje podataka u vezi orgazama kod dece u preadolescentnom uzrastu. Nema dokaza da je lično silovao i mučio decu. Međutim, plaćao je pedofilima (ne samo jednom), za dostavljene podatke o silovanjima dece, u toku kojih su deca vrištala, grčila se i tresla od straha prilikom mučenja i silovanja pedofili,{{напомена|Postoje mišljenja da su se pedofili-monstrumi maltene takmičili ko će više impresionirati Kinsija svojim zločinima i „podacima“ o navodnoj seksualnosti dece. Kao dokaz ovih tvrdnji, odličan je dokumentarni film na Jutjubu na kanalu Theology, Philosophy and Science pod nazivom Alfred Kinsey Syndrome, How Liberal Atheists Perverted Sex. Pedophile Predators.}} a on ih je beležio kao orgazme, umesto da ih prijavi policiji. Kinzi je prikupljene informacije o pedofiliji unosio u tablice koje je označio brojevima od 30 do 34 u njegovoj knjizi „Seksualno ponašanje muškarca“, u kojoj su prikazani orgazmi navodno 3.000 muške dece od pet meseci do 14 godina starosti. U prvo vreme je izjavio da je podatke prikupio na osnovu sećanja odraslih osoba koje su u detinjstvu bile prisiljene na polne odnose, ali i od upitnika koje je popunilo devet odraslih ljudi koji su navodno imali polne odnose sa decom.<ref name=":1" />
Malo se pažnje pridavalo ovim podatcima punih četrdeset godina. Kasnije se ispostavilo da je sve podatke o pedofiliji Kinzi prikupio od jednog jedinog pedofila, a prikazao ih kao podatke iz različitih izvora.
| |||