Студентске демонстрације у Југославији 1968. — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
||
Ред 69:
У колони која је кренула на договорено место налазили су се и сви професори. Носили су слике Јосипа Броза Тита, партијске и државне заставе и транспаренте на којима је писало „Тито−Партија”, „Студенти−радници”, „Имамо ли Устав” „Хоћемо посао”, „Доле социјалистичка буржоазија”, „Пуцали су на нас”, „Доле шеф убица − Бугарчић”, „Ја сам претучен”, „Ми смо синови радног народа” и др. Поред тога певане су и песме „[[Друже Тито ми ти се кунемо]]”, „[[Хеј Словени]]”, а узвикиване су и многобројне пароле. У међувремену је проректор Т. Бунишевац обавестио [[Градоначелник Београда|председника скупштине града]] [[Бранко Пешић|Бранка Пешића]] да професори не могу да убеде студенте да престану са демонстрацијама. Истицао је да је потребна помоћ истакнутих политичких и државних руководилаца.{{sfn|Митровић|2008|pp=483}}
Група је стигла до подвожњака које је прећутно означена као граница коју студенти нису смели да пређу на путу за стари део града. Начелник београдске полиције [[Никола Бугарчић]] је издао наређење полицији да студенти ни по коју цену не смеју да прођу. Колону је као и прошле ноћи код подвожњака зауставио кордон милиције. Колону је све време надлетао хеликоптер, а на прузи изнад подвожњака је стално маневрисала локомотива. Већи број функционера међу којима су били: [[Вељко Влаховић]], [[Мирослав Печујлић]], [[Милош Минић]], [[Драги Стаменковић]], [[Стеван Дороњски]], [[Симеон Затезало]], Бранко Пешић и други, покушали су да одврате колону да уђе у град. Овацијама је дочекан Вељко Влаховић који је [[1930е|тридесетих година]] био један од истакнутих организатора и руководилаца борбе београдских студената за аутономију Универзитета, слободу науке и културе, против националистичких удружења и полицијске страховладе, за демократске слободе и друштвени напредак земље. Узвикивали су му „Вељко води нас”, „Тито би нас водио”. Студенти су захтевали да уђу у Београд, док су политичари инсистирали да се формира делегација студената која би ишла у СИВ на преговоре, а да се демонстрације не смеју никако допустити. Док су преговори још трајали, нешто после 12 часова уследио је изненадни напад милиционера палицама и сузавцем. Студенти су повлачећи се према Студентском граду бацали каменице на милицију, а претила је озбиљна опасност да дође до крвопролиће, јер су поједини милиционери потезали пиштоље, неретко пуцајући. Нарочито су биле повређене студенткиње које су у општем метежу последње узмицале. Залагањем Милоша Минића полиција је задржана између зграде новобеоградске општине и робне куће „Фонтана”. Међу претученим студентима, било је и професора и градских функционера које полиција није препознала. Повређени студенти су колима грађана Новог Београда који су случајно ту пролазили, превожени у најближе здравствене установе. Према евиденцији здравствених установа број повређених је био 134
=== Делатност студената и професора ===
| |||