Килограм — разлика између измена

[[Грам]], {{sfrac|1|1000}} килограма, привремено је дефинисан [[1795]]. године као маса једног [[Центиметар|центиметра]] кубног воде на тачки топљења леда.<ref>{{lang|fr|Gramme, le poids absolu d'un volume d'eau pure égal au cube de la centième partie du mètre, et à la température de la glace fondante}}; The term {{lang|fr|poids absolu}} was at the time used alongside {{lang|fr|masse}} for the concept of "mass" (which latter term had first been introduced in its strict physical sense in English in 1704).

 

 

Килограм је једина СИ јединица са [[СИ префикс]]ом (''кило'') у оквиру њеног имена. Он је и једина СИ јединица која је и даље директно дефинисана артефактом, а не основним физичким својством које се може самостално репродуковати у различитим лабораторијама. Три друге основне јединице ( [[Кандела|-{cd}-]], [[Ампер|-{A}-]], [[Мол (јединица)|-{mol}-]]) и 17 изведених јединица ( [[Њутн (јединица)|-{N}-]], [[Паскал (јединица)|-{Pa}-]], [[Џул|-{J}-]], [[Ват|W]], [[Кулон|-{C}-]], [[Волт|-{V}-]], [[Фарад|-{F}-]], [[Ом (јединица)|Ω]], [[Сименс (јединица)|-{S}-]], [[Вебер (јединица)|-{Wb}-]], [[Тесла (јединица)|-{T}-]], [[Хенри|-{H}-]], [[Катал|-{kat}-]], [[Греј (јединица)|-{Gy}-]], [[Сиверт|-{Sv}-]], [[Лумен|-{lm}-]], [[Лукс|-{lx}-]]) у СИ систему су дефинисани у односу на килограм и стога је његова стабилност важна. Дефиниције само осам других СИ јединица не зависе од килограма: за температуру ( [[Келвин|-{K}-]], [[Степен целзијуса|°C]]), за време и учесталост ( [[Секунд|-{s}-]], [[Херц|-{Hz}-]], [[Бекерел|-{Bq}-]]), за дужину ( [[Метар|-{m}-]]) и за угао ( [[Радијан|-{rad}-]], [[Стерадијан|-{sr}-]]).<ref>{{SIbrochure8th|pages= 112–118}}</ref>