|
| затварање =
| колекција =
| број предмета = 400
| површина = 450
| посетиоци = 2000
| директор =
| председник =
| превоз =
| мрежа =
| веб = [http://www.mgbmuzej-jugoslavije.org.rs/posetite/muzej-banjickog-logora Музеј града Београда — Музеј бањичког логораЈугославије]
| адреса = Павла Јуришића Штурма 33, Београд
}}
'''Музеј бањичког логора''' представља део [[Музеј града Београда|Музеја града Београда]] и посвећен је успомени на заточенике и жртве [[Бањички логор|Бањичког]] [[концентрациони логор|концентрационог логора]], који је постојао на територији Београда током [[Други светски рат|Другог светског рата]].
Бањички логор је формиран у комплексу старе касарне 18. пешадијског пука, изграђеном 1938. године. Одлуку да се баш на том месту формира логор Немци су донели зато што је зграда већ била предвиђена за смештај великог броја људи и што је остала неоштећена у немачком бомбардовању.{{sfn|РТС|6. 01. 2018}}
Још од маја 1941. Немци су разматрали могућност отварања великог логора. Бањички логор је формиран 5. јула 1941. године у комплексу старе касарне 18. пешадијског пука [[Војска Краљевине Југославије|Војске Краљевине Југославије]], изграђеном 1938. године. Одлуку да се баш на том месту формира логор Немци су донели зато што је зграда већ била предвиђена за смештај великог броја људи и што је остала неоштећена у немачком бомбардовању.{{sfn|РТС|6. 01. 2018}}. Прва група затвореника је доведена у логор 9. јула 1941. Према сачуваним списковима, кроз логор је прошло око 24.000 затвореника, али је стваран број затвореника нешто већи, с обзиром да се за поједине затворенике поуздано зна да су били у логору, иако се њихова имена нису нашла на сачуваним списковима. Међу оне којињима се не налазе на списку, посебно се издвајају групе грчких интернираца, који су упућивани у друге немачке логоре по Европи, али су због савезничких бомбардовања неко време задржавани на Бањици. Њихова судбина је била посебно трагична с обзиром дајер су смештани у импровизоване бараке испред логора и за њих није обезбеђивана храна. Око 4.200 затвореника из логора је убијено у Београду или непосредној околини, већином на војном полигону у [[Јајинци]]ма (до краја 1943), а касније на Централном гробљу, Јеврејском гробљу, у Маринковој бари. Све време постојања логора, групе затвореника су одвођене на стрељање.{{sfn|РТС|6. 01. 2018}}
Највећи број жртава су били [[Срби]] (око три четвртине), али је било [[Роми|Рома]], [[Јевреји|Јевреја]], као и припадника других, укупно 17 различитих нација. Немци су кршећи [[Хашке конвенције|Хашку конвенцију]] о ратним заробљеницима у Бањичком логору привремено смештали америчке пилоте, британске подморничаре, руске црвеноармејце, италијанске војнике након [[Капитулација Италије|капитуалације Италије]].{{sfn|РТС|6. 01. 2018}} ▼
Након распуштања Бањичког логора октобра 1944, није препозната потреба да се овако место посебно обележи као меморијални центар. Зграда је после Другог светског рата више пута мењала улогу. До 1948. године у њој се налазио затвор, након чега је војска преузела зграду и реновирала је за своје потребе.{{sfn|РТС|6. 01. 2018}} ▼
Скупштина града Београда је 1969. године поставила спомен обележје испред зграде логора, рад вајара [[Никола Коља Милуновић|Николе Коље Милуновића]]. Тада је у једном делу објекта бившег логора отворена Спомен соба.{{sfn|Живковић|2018|p=6}} ▼
Простор музеја је затим 1982. године проширен према пројекту архитекте Слободана Николића. Тада су уређени улазна партија објекта и унутрашњост музеја. Приступни правац са улазном капијом је замишљен као део укупног меморијалног комплекса који својим архитектонскопросторним концептом асоцира и симболизује логор. У архитектонској обради коришћене су зид и гвоздене решетке, симболи материјализације елемената логора.{{sfn|Живковић|2018|p=6}} ▼
Стална поставка је 2001. године, на основу новијих истраживања, нешто допуњена и измењена новим приступом.{{sfn|РТС|6. 01. 2018}} ▼
▲Највећи број жртава су били [[Срби]] (око три четвртине), али је било [[Роми|Рома]], [[Јевреји|Јевреја]], као и припадника других, укупно 17 различитих нација. Немци су кршећи [[ ХашкеХашка конвенцијеконвнвенција|Хашку конвенцију]] о ратним заробљеницима у Бањичком логору привремено смештали америчке пилоте, британске подморничаре, руске црвеноармејце, италијанске војнике након [[Капитулација Италије|капитуалације Италије]].{{sfn|РТС|6. 01. 2018}}
Музеј чини више функционалних целина: улазна капија са наглашеним зидним платнима са леве и десне стране, плато првих порука и мали [[просценијум]] сачињен од елемената просторног обликовања читавог меморијалног комплекса.{{sfn|Живковић|2018|p=6}} ▼
▲Након распуштањапрестанка рада Бањичког логора октобра 1944, није препозната потреба да се овако место посебно обележи као меморијални центар. Зграда је после Другог светског рата више пута мењала улогу. До 1948. године у њој се налазио затвор, након чега је војска преузела зграду и реновирала је за своје потребе. {{sfn|РТС|6. 01. 2018}}
Унутрашњост Музеја се састоји од две просторије, меморијалне и информативне. Меморијални део музеја је просторија која је реконструисана према познатим елементима и сећањима преживелих, са зидним површинама обрађеним према просечном аутентичном стању.{{sfn|Живковић|2018|p=6}} Стање у собама се мењало током рата, у зависности од категорије затвореника. До половине 1942. године у собама није било дрвених лежејева, спавало се искључиво на поду, чак и у зимским условима. У меморијалној соби је постављен списак са 4.200 имана идентификованих стрељаних затвореника, који су страдали у Београду и околини, по азбучном реду. Музеј поседује и књигу затвореника Бањичког логора у којој су записани и други лични подаци о затвореницима, као што су занимање, порекло, место боравка, родитељи.{{sfn|РТС|6. 01. 2018}} Предмети изложени у меморијалној соби су донети из складишта у Земуну. Они потичу са разних страна, укључујући и предмете који су пронађени приликом ослобађања Бањичког логора.{{sfn|РТС — Београдска хроника|15. 03. 2017}} ▼
▲Скупштина града Београда је 1969. године поставила спомен обележје испред зграде логора, рад вајара [[Никола Коља Милуновић|Николе Коље Милуновића]]. Тада је у једном делу објекта бившег логора отворена Спомен соба.{{sfn|Живковић|2018|p=6}}
У другој просторији, у хоризонталним и вертикалним витринама, као и на зидовима су изложене материјална заоставштина,{{sfn|Живковић|2018|p=6}} аутентични предмети затвореника, ручни радови и цртежи,{{sfn|РТС|6. 01. 2018}} . Међу експонатима се налази деведесет ликовних радова, од чега су дееведесет и четири рада урађена на папиру, укључујући и две свеске, односно албума, са четири и пет цртежа, затим пет радова је урађено на картону и један на лесониту. Већина је урађена на папиру, један је урађен тушем и два су урађена комбинованом техником: тушем и оловком.
▲Простор музеја је затим 1982. године проширен према пројекту архитекте Слободана Николића 1982. године. Тада су уређени улазна партија објекта и унутрашњост музеја. Приступни правац са улазном капијом је замишљен као део укупног меморијалног комплекса који својим архитектонскопросторним концептом асоцира и симболизује логор. У архитектонској обради коришћене су зид и гвоздене решетке, симболи материјализације елемената логора.{{sfn|Живковић|2018|p=6}}
Баљички логор није био радни логор, па су затвореници осећали потребу да на неки начин испуне време, политичким, културним активностима, разонодом, писали су песме, правили рукотворине и бавили се ликовним стваралаштвом, У логору је било тридесет ликовних уметника (међу њима [[Стеван Боднаров]], [[Александар Дероко]], [[Милош Бајић (сликар)|Милош Бајић]], [[Бора Барух|Бора Барух]]), од којих је седморо стрељано и још двојица нису преживели рат. Према сачуваним подацима и сећањима на услове живота, ликовнo изражавање у логору су биле забрањене све уметничке активности и оне су строго кажњаване, неке чак и смрћу. Посебно је занимљива изјава Милоша Бајића, чији су радови најбројнији у музејској збирци. Он је након рата завршио Ликовну академију и постао реномирани сликар. Он је објаснио да је у логору просто морао да црта, и поред тога што је знао да би због тога могао да изгуби живот, те да је цртеже закопаво у земљу. Ликовни радови су одузимани затвореницима приликом претреса соба, један, вероватно мањи део, су изнели они који су током рата пуштени на слободу, а део је пронађен у логору након ослобођења.
▲Стална поставка је 2001. године, на основу новијих истраживања,година нешто допуњена и измењена новим приступом.{{sfn|РТС|6. 01. 2018}}
Ликовни предмети су у музеј дошли на различите начине, углавном као поклон преживелих логораша, или чланова породица оних који нису преживели. Излагани су више пута. Прва изложба, за коју су плакат урадили Александар Дероко и Стеван Боднаров, је организована априла 1945, у [[Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић”|Павиљону „Цвијета Зузорић”]]. Део радова је након изложбе постао део музејске колекције и тада је оформљена Збирка бањичких радова. Музеј града Београда и Историјски архив су 1961. организовали нову изложбу под називом „Бањица 1941–1944.”. Архив је 1967. објавио књигу „Бањица”, а од 1969. када је основан музеј, радови су постали део његове сталне поставке. Године 1996 организована је изложба „Никад више”, а радови су представљани и на међународним изложбама у Музеју лепих уметности у [[Ремс]]у (1995) и у Музеју толеранције у [[Лос Анђелес]]у (1996).
▲Музеј чиничине вишедве функционалнихфункционалне целинацелине: улазна капија са наглашеним зидним платнима са леве и десне стране, плато првих порука и мали [[просценијум]] сачињен од елемената просторног обликовања читавог меморијалног комплекса.{{sfn|Живковић|2018|p=6}}
Међу предмете који су јединствени у музеју, спадају фигурице које су затвореници правили од хлеба, докторска торбица Ракеле Мицић, писма која су затвореници писали на папиру за дуван. Писма су писана ситним краснописом и предавана су оним затвориницима који је требало да буду транспортовани из логора. Такви затвореници су дискретно бацали писма по улици у пролазу. Током окупације се знало да ко пронађе писмо на коме је уписана адреса има обавезу да га однесе на ту адресу, јер је за многе то био једини начин комуникације затвореника и њихових породица.{{sfn|РТС — Београдска хроника|15. 03. 2017}}
▲Унутрашњост Музеја се састоји од две просторије, меморијалне и информативне. Меморијални део музеја је просторијапросторије која је реконструисана према познатим елементима и сећањима преживелих, са зидним површинама обрађеним према просечном аутентичном стању.{{sfn|Живковић|2018|p=6}} Стање у собама се мењало током рата, у зависности од категорије затвореника. До половине 1942. године у собама није било дрвених лежејева, спавало се искључиво на поду, чак и у зимским условима. У меморијалној соби је постављен списак са 4.200 имана идентификованих стрељаних затвореника, који су страдали у Београду и околини, по азбучном реду. Музеј поседује и књигу затвореника Бањичког логора у којој су записани и други лични подаци о затвореницима, као што су занимање, порекло, место боравка, родитељи.{{sfn|РТС|6. 01. 2018 }} Предмети изложени у меморијалној соби су донети из складишта у Земуну. Они потичу са разних страна, укључујући и предмете који су пронађени приликом ослобађања Бањичког логора.{{sfn|РТС — Београдска хроника|15. 03. 2017}}
У информативној просторији су изложени и битни подаци о историјским догађајима, документарна грађа, плакати, фотографије, везаних не само за логор, већ и за окупацију целе Србије, као и макета логора. У прошлости су читаве групе страдалника Бањичког логора у потпуности занемариване. Тако на пример, новембра 1941. нацисти су у Београду извршили једну веома обимну рацију, у којој је око 200 елитних српских интелектуалаца, као што су професори универзитета, судије, угледни политичари, 13 чланова [[САНУ|Српске академије наука]] и други јавни радници, ухапшени и доведено у логор, као таоци и гаранти мира у Србији. Један број њих је и страдао у логору.{{sfn|РТС|6. 01. 2018}} Подаци о њиховом боравку у логору су прикупљени након допуне извршене 2001. ▼
▲У информативнојдругој просторији , суу изложенихоризонталним и битнивертикалним подацивитринама, окао историјскими догађајимана зидовима су изложене материјална заоставштина, {{sfn|Живковић|2018|p=6}} документарнааутентични грађапредмети затвореника, плакатиручни радови и цртежи, фотографијеод којих неки имају и уметничку вредност, везанихс необзиром самода заје логору логору било и ликовних уметника, већпопут [[Александар Дероко|Александра Дарока]], [[Милош Бајић|Милоша Бајића]], [[Бора Барух|Бора Барух]]. У просторије су изложени и забитни окупацијуподаци целео Србијеисторијским догађајима, као и макета логора. У прошлости су читаве групе страдалника Бањичког логора у потпуности занемариване. Тако на пример, новембра 1941. нацисти су у Београду извршили једну веома обимну рацију, у којој је око 200 елитних српских интелектуалаца, као што су професори универзитета, судије, угледни политичари, 13 чланова [[САНУ|Српске академије наука ]] и други јавни радници, ухапшени и доведено у логор, као таоци и гаранти мира у Србији. Један број њих је и страдао у логору . С обзиром да се у логору налазили и неки ликовни.{{sfn|РТС|6. 01. 2018}} Подаци о њиховом боравку у логору су прикупљени након допуне извршене 2001.
Унутрашњост музеја чини и ходник, у коме су коришћени савремени ликовни изрази за повезивање са прошлошћу. Представљени су животни пут затвореника, хапшење, ноћне прозивке, грудобран, на коме су стрељани логораши у оквиру логора, у облику [[триптих]]а савременог академског сликара Милана Бламуше, као и догађај од 11. септембра 1944. када је страдала једна од поседњих група жена доведена на стрељање, која је одлучила да погине у борби и напала је логорску стражу у ходнику, без икаквих изгледа на успех.{{sfn|РТС|6. 01. 2018}} ▼
▲Унутрашњост музеја чини и ходник, у коме су коришћени савремени ликовниликовним изрази за повезивање са прошлошћу ., Представљенипредстављени су животни пут затвореника, хапшење, ноћне прозивке, грудобран, на коме су стрељани логораши у оквиру логора, у облику [[триптих ]]а савременог академског сликара Милана Бламуше, као и догађај од 11. септембра 1944. када је страдала једна од поседњих група жена доведена на стрељање, која је одлучила да погине у борби и напала је логорску стражу у ходникуходник, без икаквих изгледаизлгеда на успех.{{sfn|РТС|6. 01. 2018}}
Музеј Бањички логор је регистрован као [[споменик културе]] 1984. године.{{sfn|Живковић|2018|p=6}} ▼
▲Музеј Бањички логор је регистрован као [[споменик културе ]] 1984. године.{{sfn|Живковић|2018|p=6}}
Музеј је отворен четвртком, петком и суботом.
== Извори ==
* {{cite book|ref=harv|title= Бањички логор|first=Нада|last=Живковић|publisher=Завод за заштиту споменика културе града Београда|place=Београд|year=2018|url=http://beogradskonasledje.rs/wp-content/uploads/2019/10/banjicki-logor.pdf|isbn= 978-86-89779-56-1}}
* {{cite video|ref={{harvid|РТС|6. 01. 2018}}|title=Бањички логор|publisher=РТС|date=6. 01. 2018|url=https://www.youtube.com/watch?v=yxQbthmzZt0}}
* {{cite video|ref={{harvid|РТС — Београдска хроника|15. 03. 2017}}|title=Бањички логор|publisher=РТС — Београдска хроника Јутарњи програм|date=15. 03. 2017|url=https://www.youtube.com/watch?v=lIIjyDg_Eic}}
* {{cite journal|ref=harv|title= Ликовни радови затовореника у Логору на Бањици|first=Ангелина|last=Банковић|url=https://www.academia.edu/18842266/Likovni_radovi_zatvorenika_u_logoru_na_Banjici}}
== Спољашње везе ==
* [https://www.novosti.rs/vesti/reportaze/917059/nase-stradanje-bol-skrivamo-sebe-drugih-reporter-novosti-muzeju-banjickog-logora-posvecenom-najvecem-kazamatu-okupirane-srbije НАШЕ СТРАДАЊЕ И БОЛ СКРИВАМО ОД СЕБЕ И ДРУГИХ: Репортер Новости у музеју Бањичког логора, посвећеном највећем казамату окупиране Србије („Вечерње новости”, 13. септембар 2020)]
[[Категорија:Музеји у Београду]]
[[Категорија:Култура на Вождовцу]]
{{Музеји у Србији}}
| 