Тифон — разлика између измена

'''Тифон''' (Тифаон, Тифеој) је у [[грчка митологија|грчкој митологији]] моћни бог, син [[Тартар]]а и [[Геја|Геје]]. Описан је као застрашујуће биће велике снаге са стотину [[змија|змијских]] глава на раменима. Из очију је избацивао ватру, а оглашавао се урлицима попут рике [[лав]]а или лавежа [[пас]]а. Отац је многих славних [[чудовиште|чудовишта]] као што су пси [[Ортар]] и троглави [[Кербер]], [[Лернејска хидра]] и [[Химера]], а родила их је [[Ехидна]]. Ово [[божанство]] би владало [[свет]]ом, да га у томе није спречио [[Зевс]]. О [[сукоб]]у Тифона и Зевса постоји више [[прича]].<ref name="mit"/>

Наоружан својим [[муња]]ма и [[челик|челичним]] [[срп]]ом, Зевс је гонио Тифона све до [[Сирија|Сирије]]. Када је успео да га рани, Зевс се упустио у борбу са њим. Међутим, Тифон се показао као достојан противник и иако рањен, успео је да преотме челични срп и њиме Зевсу одсекао [[тетива|тетиве]] на рукама и ногама. Тако је заробио Зевса кога је везаног однео у [[пећина|пећину]] [[Корикион]], на [[Киликија|Киликији]], а Зевсове тетиве је поверио на чување [[аждаја|аждаји]] [[Делфина|Делфини]]. Међутим, [[Хермес]] и [[Египан]] су успели да се домогну тетива и врате их Зевсу, који је поново напао Тифона. Прогоњени Тифон је код [[планина|планине]] [[Ниса|Нисе]] набасао на [[мојре]] које су му дале чаробне [[плод]]ове како би му они донели [[снага|снагу]]. Оно што су му прећутале је да ти плодови дају снагу само један дан. Код [[Тракија|Тракије]] је Тифон бацао [[стена|стене]] на Зевса, али их је отац богова одбијао ударцима муња. Стене су се тако враћале ка Тифону узрокујући му тешке ране. Планина [[Хем]] је тако добила назив по Тифоновој проливеној [[крв]]и. Када је Тифону понестало снаге, покушао је да пређе [[сицилијско море]], али је Зевс бацио [[Етна|Етну]] на њега. Притиснут Етном, Тифон се и даље буни и бљује [[ватра|ватру]].<ref name="mit"/>

Позната су и [[предање|предања]] која не служе на част [[храброст]]и богова. У паничном [[страх]]у од Тифона, они су побегли у [[Египат]], где су се, како би се сакрили, претворили у разне [[животиња|животиње]]: Зевс у [[ован|овна]] (предводника), [[Хера]] у [[крава|краву]], [[Афродита]] у [[риба|рибу]], [[Хефест]] у [[говече]], [[Хермес]] у [[птица|птицу]] [[ибис]], а [[Лето]] у [[ровчица|ровчицу]]. Други кажу да су само Зевс и [[Атена]] храбро дочекали Тифона. Када га је Зевс погодио муњом, Тифон је сав у пламену скочио у море. Тада је Зевс бацио Етну на њега заувек га заробивши.<ref name="mit"/>

За разлику од киликијског Тифона, у другим предањима он је Херин син. Бесна на свог мужа Зевса што је сам из главе родио Атену, Хера је одлучила да сама, без мушкарца, роди сина који ће бити јачи од Зевса. Годину дана је избегавала Зевсову љубав да би коначно родила Тифона којег је поверила на чување [[змај]]у [[Питон]]у у [[Делфи]]ма.<ref name="mit">Цермановић-Кузмановић, А. & [[Драгослав Срејовић|Срејовић, Д]]. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.</ref>