Византијски сенат — разлика између измена

'''Византијски сенат''' је био правни наследник [[Римски сенат|римског сената]]. Основан је у [[4. веквијек]]у од стране императора [[Константин Велики|Константина I]], а престао је да постоји у [[13. веквијек]]у.

Византијски сенат се оригинално састојао од римских сенатора који су живели на Истоку, сенатора који су хтелихтјели да живе у [[Константинопољ]]у и именованих чиновника. Константин је свима који су се хтелихтјели преселити у [[Константинопољ]] понудио бесплатну земљу и имање. Када је Сенат основан, био је само општински орган и играо је улогу градског већавијећа Константинопоља, али га је цар [[Константин II]] претворио у царски орган и од тада је имао исту власт као [[римски сенат]]. Константин II је повећао број сенатора на 2000 тако што је у њега укључио своје пријатеље, дворјане и бројне провинцијске функционере.

Сенаторски ранг је био наследаннасљедан и да би неко могао да постане сенатор морао је да служи као [[Римски магистрат|магистрат]]. Када је [[Римско царство]] подељеноподијељено на [[Источно римско царство|Источно]] и [[Западно римско царство|Западно]], [[претор]]и су постали чисто општински органи. Њихова главна дужност је била да нагледају трошење новца на играма и јавним радовима. У Византији је постојало укупно осам претора. Дужности [[едил]]а и [[трибун]]а су скоро па престале да постоје, а на крају [[4. веквијек]]а, [[квестор]] је постао чисто провинцијски магистрат. Император и сенат су могли указима да дозволе оним који нису рођени у сенаторском сталежу да постану сенатори.

Сенат је најчешће био састављен од државника и функционера, рангираних почевши од најважнијих државника као што су -{Master of the Office}- и -{Master of Soldiers}- па све до провинцијских управника и пензионисаних грађанских службеника. Римска средња класа (-{curiales}-) су често били натериванинатјеривани да постану [[декурион]]и и да учествују у градској власти о њиховом трошку, да прикупљају порезе и плаћају мањке из личних џепова.

На челу сената се налазио префект града Константинопоља који је повезивао сенат са императором. Био је састављен од три реда: -{Illustres}-, -{Spectabiles}- и -{Clarissimi}-. Чланови реда -{Illustres}- су били највиши функционери као што су -{Master of Soldiers}- и преторијански префект. Чланови реда -{Spectabiles}- су били средња сенаторска класа и чинили су је [[проконзул]]и, [[викар]]и и војни намесницинамјесници провинција. Чланови реда -{Clarissimi}- су били најнижа класа и чинили су је управници провинција и други мање важни фукционери. Чланови два нижа реда су могли да живе било гдегдје у [[Византијско царство|Византијском царству]] и већином су били неактивни, док се активни чланови односно ред -{Illustres}- радили у [[Константинопољ]]у и стално су учествовали у раду сената.

На крају [[5. веквијек]]а две ниже класе су потпуно биле удаљене из сената. За времевријеме [[Јустинијан I|Јустинијана I]] број припадника реда -{Clarissimi}- је био знатно увећан, што је довело до унапређења у ред -{Spectabiles}- и -{Illustres}- који су били елитна класа у сенату. Резултат тога је било стварање новог реда -{Gloriosi}-, чији су припадници били најважнији сенатори. Сенатори су у исто времевријеме вршили дужности у административном апарату Византијског царства.

Иако је моћ сената била ограничена он је могао да доноси одлуке ({{Јез-лат|Senatus consulta}}) које је император могао потврдити и издати у форми [[едикт]]а. Могао је предлагати законе и био је саветодавни орган заједно са Царским саветом. Западни римски цар [[Валентије III]] је утврдио законодавну процедуру која је сенату дала право учествује у законодавству. Сваки нови законски предлогприједлог је био претресан у Сенату и Царском савету пре него га је потврђивао император. Ова процедура је укључена у Јустинијанов законик иако је нејасно да ли се у потпуности проводила на Истоку. Император је такође користио Сенат као суд за државне издаје. Редовне кривичне предмете је разматрао префект Константинопоља заједно са још пет сенатора. Сенат је такође имао формално право да бира императора заједно са војском, иако је император долазио на престо по наследству.