Пеонија — разлика између измена

У [[6. век п. н. е.|6. веку п. н. е.]], Пеонија је била војно моћна и напала је трачку обалу и [[Пропонтида|Пропонтиду]]. У том периоду Пеонија је имала велику територију, од југа Србије до [[Егејско море|Егејског мора]] и од [[Пирин|Пирина]] до [[Пелагонија|Пелагоније]]. Али после појаве македонских краљева, моћ Пеоније је опала, изгубила је Солунско поље и излаз на Егејско море, као и данашњу [[Западна Македонија|Западну Македонију]]. Ратовали су и са [[Персијско царство|Персијом]], која је после победе Сиропајоне, Пајополе и племена око Прасијадског језера преселила у [[Мала Азија|Малу Азију]]. За време македонског краља [[Александар I Македонски|Александра И]] (498-454 п. н. е.) Пеонија је изгубила градове Мигдонију, Крестонију и Амфакситиду, као и области око Пангеје (Кушнице). Пајонски краљ Агис (? – 359/8. пнеп. н. е.) је био први пајонски владар чије постојање потврђују историјски извори. После његове смрти [[359. п. н. е.|359. пне]] [[Филип II Македонски|Филип II]] је освојио Пеонију и наметнуо вазалне односе. Упркос формалној зависности Пеоније од Македоније, на власти је остала иста краљевска кућа, на челу са Агисовим сином [[Ликеј|Ликејем]] (ум. 356-д. [[340. п. н. е.|340. пнеп. н. е.]]). Поред историјских података и епиграфских споменика, за Ликеја говори и новац који је издат у његово име. Ликејев син и наследник био је [[Патреј]] (340/335-315 пне), кога је заузврат наследио Авдолеон (315-286/5 пне). Авдолеон је највише допринео да се Пајонско царство приближи развијеном хеленском свету и култури држава Александрових дијадоса. Године [[289. п. н. е.|289. пне]] снабдевао је [[Атина|Атину]] житом док је Антигон Гонат заузео њену главну луку, [[Пиреј]]. Авдолеонов легитимни наследник био је Аристон (286-85. пнеп. н. е.), али га је Лисимах напао и побегао у Дарданију.