Википедија

Serbia Zijin Bor Copper — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
Исправљене словне грешке
Ред 24:
Otkopavanje u ovim rudnim telima planira se tokom 2011. i 2012. godine. U toku su pripremni radovi za eksploataciju rudnog tela „T1“ u kojem ima oko 350.000 t rude sa srednjim sadržajem bakra od 1,897% i zlata od 0,822 g/t rude.
* ''Floatacija Bor''
Stara flotacija je instalirana 1942. godine. a 1933. godine je puštena u rad prva industrijska flotacija za preradu rude bakra borskog orudjenjaoruđenja. Nova flotacija je puštana u rad sledećim rasporedom : 26.12.1969. godine, „C“ sekcija, 15.05.1970. godine „B“ sekcija i 27.07.1973. godine „A“ sekcija.
 
U radnom pogonu postojale su tri mlinske sekcije, odnosno sekcije za mlevenje rude. Sekcija A je imala projektovani kapacitet 2,0 Mt, a sekcije B i C imaju projektovani kapacitet po 1,25 Mt godišnje.
Ред 46:
Pogon Istražnih radova osnovan je 1952. godine i otad posluje u sastavu Rudnika bakra Bor.
 
Za Basen, a po potrebi i za treća lica, obavlja rudarska i dubinska bušenja, a od 1986. godine bavi se i proizvodnjom dijamantskih kruna, bušaćeg pribora i opreme za geološka istraživaanjaistraživanja, pre svega za sopstvene potrebe
* Fabrika kreča Zagrađe
Dosadašnja geološka istraživanja na području Timočke krajine ukazuju da je ovaj region bogat i nemetalima. Istraživanja krečnjaka usmerena su na Zagrađe kod Bora. Prva istraživanja kvaliteta i potencijala urađena su još daleke 1958. godine. Na osnovu tih rezultata i kasnijih analiza došlo se do zaključka da je krečnjak sa ovog lokaliteta dobrih fizičko-mehaničkih osobina i povoljnog hemijskog sastava, te da se može koristiti za proizvodnju kreča.
Ред 55:
Jedan od najstarijih tragova rudarstva u Evropi koji datiraju od 4500 godine pre nove ere je pronađen i u oblasti Bora i Majdanpeka.
 
Oslobađanjem ovih krajeva od Turaka počinje novi preiodperiod za Borski rudnik, jer je knez Miloš Obrenović smatrao da će tek oslobođenu i siromašnu zemlju, modernizovati ulaganjem u rudarstvo. On poziva upravnika Saksonskih rudokopa barona Herdera, koji obilazi terene u okolini Bora i otkriva genetsku povezanost između rudnika Bor i Majdanpek. Teren je ispitivan od strane rudarskih stručnjaka sve do kraja XIX veka. Istraživanja borskog ležišta treajalatrajala su do 1902. godine kada je pronađena bokata bakarna ruda kovelin. Po otkriću bakarnog rudišta, Đorđe Vajfert, kao finansijer istražnih radova, dobija Povlasticu 1903. godine i postaje prvi vlasnik rudnog polja na kome će već naredne godine nastati rudnik bakra. Pošto je rudište bilo veoma bogato bakrom i zahtevalo velika ulaganja, Vajfert Povlasticu prodaje banci Mirabo iz Pariza. 1904. je formirano "Francusko društvo borskih rudnika". Pored Vajferta, kao finansijera, značajnu ulogu imaju i Feliks Hofman, u naučnoj oblasti, a u tehničkoj Franja Šistek. Preduzeće sa središtem u Parizu, počelo je sa radom 1. juna 1904 god.
 
Nakon otvaranja rudnika bakra Bor, sagrađena je prva hemijska laboratorija 1905 godine na obroncima rudnika bakra u Boru, koja je služila za ispitivanje rude i geoloških uzoraka. ''I''zgradnjom topionice bakra, 1906. godine, formira se laboratorija pri topionici, gde je određivan sadržaj Cu, Au, Ag, O2, S, Fe, Pb, As, Sb, Ni, Co, Se, Te i SiO2 u anodnom bakru. 1933. godine počinje se sa radom flotacije u Boru u laboratoriji se određuje Cu, Au i Ag u koncentratu i jalovini. 1938. izgrađena je i elektroliza bakra i počinje određivanje nečistoća u katordnom bakru. 1938. godine izgrađena je nova laboratorija zbog intezivnihintenzivnih geoloških istraživanja rudnih rezervi. Ova laboratorija se koristi i danas.
 
Dana 17. septembra 1944. kolona od oko 3.000 mađarskih Jevreja (Kapos) napustila je rudnike pod vrhovnom komandom [[Partija strelastog krsta|mađarskih oružanih snaga]] (oko 1000 vojnika). Sile su krenule do pontonskog mosta u [[Smederevo|Smederovu]], a zatim dalje do [[Baja|Baje]]. U [[Pančevo|Pančevu]] je kolona pojačana članovima '''Deutsche Mannschaft''' i članovima njihovih porodica. 19. septembra 1944. druga kolona od oko 3.000 mađarskih Kapoa napustila je rudnike pod vrhovnim zapovedništvom '''SS-Polizei-Gebirgsjager-Regiment br. 18'''. Snagom su krenuli preko Pančeva do Baje. Od Pančeva do Baje, kolona je bila pod vrhovnom komandom '''Deutsche Mannschaft''', a njeni članovi su sa sobom imali i članove porodice. '''SS-Polizei-Gebirgsjager-Regiment br. 18''' je došla iz Grčke i korišćena je protiv ofanzive koju je u Pančevu vodila [[Crvena armija]]. Takođe se povukao na sever do Baje, takođe transportovan na zapad. Tokom oba prisilna marša, bilo je nekoliko napada '''[[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|jugoslovenskih partizana]]'''. U '''SS-Polizei-Gebirgsjager-Regiment br. 18'''su uglavnom vojnici Scharfschützen sa sposobnošću gađanja ciljali „izvršili svoju dužnost“, kako to neko voli da naziva na nemačkom. U međuvremenu, neki zatvorenici iskoristili su priliku da pobegnu partizanima i tako pronašli spasonosnu zaštitu, 1943. godine oko 17.000 prisilnih radnika došlo je iz Srbije i morali su da pokriju 50 posto potreba za bakrom u ratnoj industriji nacističke Nemačke. Svi mađarski Kapoši imali su dužnost nadzora, ali i privilegovane uslove života za razliku od ostalih zatvorenika. Srezki vođa nemačkog tima (zapad) bio je Hermann Jerger, koji je sa suprugom i ćerkom Angelikom pobegao 9. septembra 1944. iz grada Pančeva. Srezki vođa nemačkog tima (istok) bio je Rudolf Mager, koji je sa suprugom i sinom Michael pobegao 9. septembra 1944. iz grada Pančeva.<ref>[https://www.memorialmuseums.org/denkmaeler/view/1300/Denkmal-des-Dichters-Miklós-Radnóti GEDENKEN OHNE DENKEN UND KAPOS, 1 STATT 2, DENKMALENDE POESIE INKL. STIFTENDER DEUT(SCH)UNGSHOHEIT Translation Process].</ref><ref>'''Michael Adelhardt: ORTSSIPPENBÜCHER, Karlsruhe.'''</ref>
Ред 72:
Matično preduzeće je jedno od četiri preduzeća u sastavu RTB Bor Grupe.
 
Osnovna delatnost ovog preduzeća je upravljanje globalnom poslovnom politikom kompanije, njenim kapitalom, razvojem, investicijmainvesticijama, kao i nabavkom i prodajom basenskih proizvoda. U Matičnom preduzeću zaposlena su 123 radnika.
 
U okviru Matičnog preduzeća posluju sledeće službe:
Ред 93:
1. Prva grupa: Porfirna ležišta bakra, velikih dimenzija, gde je bakar ravnomerno i neravnomerno rasprostranjen.
 
2. Druga grupa: Masivni, grupsanigrupisani i urasli tipovi rezervi, promenljivih dimenzija, od veoma malih do veoma velikih, koje se pojavljuju kao žičane ili sočivaste rezerve sa neravnomerno zastupljenim bakrom.
 
Kategorija A: Definisana sa visokim stepenom pouzdanosti sa količinom, kvalitetom, dubinom koji su ispitivani bušotinama raspoređenim u mreži veličine 100x100m.
Ред 142:
===Zagađenje zemljišta===
 
Glavni izvor uništavanja zemljišta na ovom području je rudarstvo i metalurgija. Usled topljenja rude bakra, velike koncetracijekoncentracije sumpordioksida se oslobađaju, što dovodi do zakišeljavanjazakiseljavanja zemljišta, erozije i gubitka vegetacija. Takođe usled rudarskih radova došlo je do degradacije poljoprivrednog zemljišta. Pored toga vrši se dodatna seča šuma u blizini rudnika, kako bi se obezbedio prostor za skladištenje minerala i jalovine.
 
===Zagađenje voda===
 
Pri eksploataciji, rudari treba da reše problem poršinskihpovršinskih i podzemnih voda, koje mogu da ugroze rudarske operacije. Jedan deo voda se ispumpava, dok neke otiču direktno u obližnje vodotokove i basene. Problem nastaje kada te vode dođu u kontakt sa piritom i drugim mineralima i nastaju kisele rudničke vode. Takve vode ne bi smele da otiču bilo gde, jer predstavljaju opasnost po zdravlje, zbog velike količine teških metala koje se nalaze u njima. Pored kiselih rudničkih voda, javlja se problem komunalnih otpadnih voda koje se ispuštaju u Borsu i Kraljevsku reku bez prethodne prerade. Takođe postoji velika šansa za zagađenje podzemnih voda, kada je reč o podzemnim eksploatacijama. Nekoliko potoka pijećepijaće vode je zatvoreno zbog zagađenja. Zagađenje voda ima jako negativan uticaj na životnu sredinu i ispoljava se dugo nakon prestanka rada rudnika.
 
===Zagađenje vazduha===
 
Zagađenje vazduha predstavlja najveći problem koji nastaje usled rada RTB Bor. Usled razojarazvoja i modernizacije tehnologija koja se koriste u rudarstvu neminovno je došlo do sve većeg zagađenja vazduha. Za 80 godina rada, topionice RTB-a su emitovale 20 000 tona arsena i 15 miliona tona supordioksidasumpordioksida. Zbog velikog zagađenja vazduha, kao posledica sve češće se javlajujavljaju bolesti respiratornih organa u ovom području. Glavni izvori zagađenja vazduha su: rudarstvo, metalurgija, industrija i energetika.
 
== Vidi još ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Serbia_Zijin_Bor_Copper”