Бранибор Дебељковић — разлика између измена

Завршио гимназију у Београду и студије фармације у Загребу 1939. Фотографијом се бавиo од 1935, најпре аматерски, као члан Фото-секције [[Српско планинарско друштво|Српског планинарског друштва]] и [[Фото клуб „Загреб“|Фото клуба „Загреб“]] (од 1936), потом је, са групом истомишљеника, у Београду покренуо [[Клуб фото-аматера Београд]] (1939). Један од оснивача часописа [[Фото-кино ревија|''Фотографија'']] који је уређивао од првог броја (август, 1948), до маја 1952.

Од најранијег деловања у фотографији снимао призоре из сеоског и градског живота, децу, омладину, и пределе – теме које су чиниле окосницу и његовог доцнијег рада у пикторијалном маниру. Током педесетих година више се посветио могућностима самог медија фотографије, у којима је истраживао природне форме, структуре, оптичке ефекте. Показао је способност универзалног ствараоца да са једнаким успехом посвећује пажњу разним темама и различитим модалитетима исказивања у медију фотографије, колико и у интермедијалним преплитањима. Уносио је дух експеримента са циклусима "Гутеограми" (1967), "Ја и моје не-Ја" (1984), "Макулаже" (1971-96).

Као историограф српске фотографије пионирски је истраживао српску фотографску баштину, и објавио дела „Стара''Стара српска фотографија“фотографија'' (1977, друго издање 2005) и „Монографија''Монографија о Првој изложби фотоаматера“фотоаматера у Београду 1901'' (1989), као и већи број студија, чланака и огледа о појавама у фотографији 19. века и савременог доба. Постхумно је објављена његова књига „Београд''Београд и Београђани крајем 19. века виђени оком [[Марко Стојановић|Марка Стојановића]]“'' (2008). ''"Више од пет деценија деловао и као хроничар догађања у фотографији и плодан полемичар чије су идеје, отворени погледи и ватрене дискусије, често изазивали жива и плодотворна кретања на позорници савремене српске фотографије. Својим обимним, тематски разнородним и вишеслојним опусом – уметничким, истраживачким, историографским, педагошким – заузео је место једне од водећих личности у фотографији код Срба у другој половини 20. века."'' (Г. Малић)

* Горан Малић, „Фотографија“, у: ''40 година УЛУПУДС-а 1953-1993'', Београд: УЛУПУДС, 1994, стр. 101-107.;

* ''Енциклопедија српског народа'', Београд: Завод за издавање уџбеника, 2008, стр. 272.