Бранибор Дебељковић — разлика између измена

Додавање повезница на имена и појмове.
м (Додат DEFAULTSORT за име.)
(Додавање повезница на имена и појмове.)
'''Бранибор Дебељковић''' ([[Приштина]], [[15. април]] [[1916.]] - [[Монтреал, Канада]], [[13. јули]] [[2003.]]), фармацеут, фотограф-уметник, истраживач старе фотографије, педагог.
Завршио гимназију у Београду и студије фармације у Загребу 1939. Фотографијом се бавиo од 1935, најпре аматерски, као члан Фото-секције [[Српско планинарско друштво|Српског планинарског друштва]] и [[Фото клуб „Загреб“|Фото клуба „Загреб“]] (од 1936), потом је, са групом истомишљеника, у Београду покренуо [[Клуб фото-аматера Београд]] (1939). Један од оснивача часописа [[Фото-кино ревија|''Фотографија'']] који је уређивао од првог броја (август, 1948), до маја 1952.
 
== Уметнички рад==
Од најранијег деловања у фотографији снимао призоре из сеоског и градског живота, децу, омладину, и пределе – теме које су чиниле окосницу и његовог доцнијег рада у пикторијалном маниру. Током педесетих година више се посветио могућностима самог медија фотографије, у којима је истраживао природне форме, структуре, оптичке ефекте. Показао је способност универзалног ствараоца да са једнаким успехом посвећује пажњу разним темама и различитим модалитетима исказивања у медију фотографије, колико и у интермедијалним преплитањима. Уносио је дух експеримента са циклусима "Гутеограми" (1967), "Ја и моје не-Ја" (1984), "Макулаже" (1971-96).
 
==Историографски и педагошки рад ==
Као историограф српске фотографије пионирски је истраживао српску фотографску баштину, и објавио дела „Стара''Стара српска фотографија“фотографија'' (1977, друго издање 2005) и „Монографија''Монографија о Првој изложби фотоаматера“фотоаматера у Београду 1901'' (1989), као и већи број студија, чланака и огледа о појавама у фотографији 19. века и савременог доба. Постхумно је објављена његова књига „Београд''Београд и Београђани крајем 19. века виђени оком [[Марко Стојановић|Марка Стојановића]]'' (2008). ''"Више од пет деценија деловао и као хроничар догађања у фотографији и плодан полемичар чије су идеје, отворени погледи и ватрене дискусије, често изазивали жива и плодотворна кретања на позорници савремене српске фотографије. Својим обимним, тематски разнородним и вишеслојним опусом – уметничким, истраживачким, историографским, педагошким – заузео је место једне од водећих личности у фотографији код Срба у другој половини 20. века."'' (Г. Малић)
 
==Изложбе==
Фотографска дела излагао је групно или самостално на изложбама у Југославији (више пута), Пољској (1961), Финској (1980), Немачкој (1961), Бугарској (1986) и Канади (1998).
 
==Литература==
==Кориштена литература==
* Горан Малић, „Фотографија“, у: ''40 година УЛУПУДС-а 1953-1993'', Београд: УЛУПУДС, 1994, стр. 101-107.;
* Драгица Вукадиновић, "Место у простору", ''Бранибор Дебељковић, Ретроспектива: првих шездесет пет година'' (каталог), Чачак : Галерија "Надежда Петровић", 2001, стр. 9-16;
* ''Енциклопедија српског народа'', Београд: Завод за издавање уџбеника, 2008, стр. 272.
 
{{DEFAULTSORT:Дебељковић, Бранибор}}