Византијски сенат — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Исправка имена римских царева
Нема описа измене
Ред 1:
'''Византијски сенат''' је био правни наследник [[Римски сенат|римског сената]]. Основан је у [[4. вијек]]у од стране императора [[Константин Велики|Константина I]], а престао је да постоји у [[13. вијек]]у.
 
Византијски сенат се оригинално састојао од римских сенатора који су живели на Истоку, сенатора који су хтјели да живе у [[Константинопољ]]у и именованих чиновника. Константин је свима који су се хтјели преселити у [[Константинопољ]] понудио бесплатну земљу и имање. Када је Сенат основан, био је само општински орган и играо је улогу градског вијећа Константинопоља, али га је цар [[Констанције II]] претворио у царски орган и од тада је имао исту власт као [[римски сенат]]. КонстантинКонстанције II је повећао број сенатора на 2000 тако што је у њега укључио своје пријатеље, дворјане и бројне провинцијске функционере.
 
== Састав ==
Ред 7:
Сенаторски ранг је био насљедан и да би неко могао да постане сенатор морао је да служи као [[Римски магистрат|магистрат]]. Када је [[Римско царство]] подијељено на [[Источно римско царство|Источно]] и [[Западно римско царство|Западно]], [[претор]]и су постали чисто општински органи. Њихова главна дужност је била да нагледају трошење новца на играма и јавним радовима. У Византији је постојало укупно осам претора. Дужности [[едил]]а и [[трибун]]а су скоро па престале да постоје, а на крају [[4. вијек]]а, [[квестор]] је постао чисто провинцијски магистрат. Император и сенат су могли указима да дозволе оним који нису рођени у сенаторском сталежу да постану сенатори.
 
Сенат је најчешће био састављен од државника и функционера, рангираних почевши од најважнијих државника као што су -{Mastermagister of the Officeofficiorum}- и -{Master of[[magister Soldiersmilitum]]}- па све до провинцијских управника и пензионисаних грађанских службеника. Римска средња класа (-{curiales}-) су често били натјеривани да постану [[декурион]]и и да учествују у градској власти о њиховом трошку, да прикупљају порезе и плаћају мањке из личних џепова.
 
На челу сената се налазио префект града Константинопоља који је повезивао сенат са императором. Био је састављен од три реда: -{Illustres}-, -{Spectabiles}- и -{Clarissimi}-. Чланови реда -{Illustres}- су били највиши функционери као што су -{Master of Soldiers}- и преторијански префект. Чланови реда -{Spectabiles}- су били средња сенаторска класа и чинили су је [[проконзул]]и, [[викар]]и и војни намјесници провинција. Чланови реда -{Clarissimi}- су били најнижа класа и чинили су је управници провинција и други мање важни фукционери. Чланови два нижа реда су могли да живе било гдје у [[Византијско царство|Византијском царству]] и већином су били неактивни, док се активни чланови односно ред -{Illustres}- радили у [[Константинопољ]]у и стално су учествовали у раду сената.