Крагујевац — разлика између измена

У овом злочину је страдало око 3.000 становника Крагујевца и околних места, а међу њима је било и 26 жена, 287 крагујевачких ученика и младића средњошколског узраста и 40 деце старости између 11 и 15 година. Након [[Други светски рат|Другог светског рата]] владало је мишљење да је страдало 7.000 цивила. Према подацима историчара и некадашњег кустоса спомен-музеја ,,21. октобар“ Станише Бркића, 19-21. дана у Крагујевцу и околним селима је убијено 2.796 људи а 61 је преживело стрељање.<ref name=":0">{{Cite book|title=Име и број, Крагујевачка трагедија 1941|last=Бркић|first=Станиша|publisher=Спомен парк ,,Крагујевачки октобар"|year=2007|isbn=978-86-80947-29-7|location=Крагујевац|pages=13, 95-97}}</ref>

 

 

Након три година окупације јединице 17 народноослободилачке дивизије [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]] и 93 и 113 стрељачке дивизије [[Црвена армија|Црвене армије]] стигле су у близину Крагујевца. Они су 10. октобра успели да пресеку одступницу немачким јединицама код [[Велика Плана|Велике Плане]]. Немци су се затим због великог значаја железничког чвора у Лапову утврдили на положају [[Споменик природе Рогот|Рогот]] – [[Баточина]] – [[Градац (Баточина)|Градац]] – [[Бадњевац (Баточина)|Бадњевац]]. Након великих борби Крагујевац је ослобођен 21. октобра 1944. године, на исти дан на који је три године раније убијено око 3.000 Крагујевчана.<ref>Група аутора, Крагујевац, Београд (1979). стр. 89–90</ref>