Вајонити — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Булгари
м Враћене измене корисника 109.245.175.248 (разговор) на последњу измену корисника KrleNS
ознака: враћање
Ред 15:
Француски конзул Лежеан у [[Османско царство|Отоманској империји]] је боравећи у Албанији средином 19. века пронашао словенске оазе на подручју ушћа [[Војуша|реке Војуше]], неколико села која су опстала упркос [[Албанизација|албанизацији]] и хеленизацији.
 
Како су се смењивала царства, тако су Вајонити били уткани у друге народе. Један део је бугаризован, ало врло брзо је та [[бугаризација]] спласнула након пропасти [[Бугарско царство|Бугарског царства]], један део је хеленизован, а један србизован, док је један данас део македонског народа након што је мигрирао у данашњу Северну Македонију и наравно један део је албанизован. Изворно Вајонити нису били народ већ словенско племе, а с обзиром на даљину Србије и Бугарске и релативно кратку дужину њихових власти у Епиру, нису успели да уђу у национални корпус та два народа сем делимично и недугорочно, а нису успели ни да створе своју независну државу, што је као последицу имало нестанак и [[Асимилација|асимилацију]] која је практично завршена почетком и заокружена средином 20. века.
 
Има мишљења да Вајунити не могу бити друго сем [[Срби]]. Њихово име је изведено из имена војници, а треба имати у виду да су Вајунити грчки назив слично као што су Драговићи били [[Драгувити]], а и сама појава вајунита везује за долазак Срба на Балкан са севера Европе које је описао [[Константин Порфирогенит]]. Вајунити су учествовали у [[Опсада Солуна (586)|опсади Солуна]] и [[Константинопољ|Константинопоља]] управо у време кад долази први талас Срба из [[Лужица|Лужице]] у [[Тесалија|Тесалију]] у околину [[Сервија (град)|Сервије]] у северној Грчкој. Тек након тога следи насељавање Вајунита у Епир из Тесалије и [[Егејска Македонија|Егејске Македоније]].
 
Од познатих историјских личности можемо са сигурношћу тврдити да су то Остоја Конда Бимбаша пореклом из Загоре, области данас у северној Грчкој, који је као професионални турски војник, плаћеник из редова хришћана пребегао србима у одсутним тренуцима приликом Карађорђеве опсаде Београда и који је извршио кључну акцију у заузимању града. Касније је учествовао и у боју код Лознице где је погинуо и сахрањен је у порти манастира Троноша. Још један великан из редова словена вајунитских корена је Јован Зеновић Србиша (по италијанским / латинским изворима Јован Зеневис Сарбиса), пореклом из Загоре и Пинда који је након учешћа и пораза у битки на Саурском пољу на страни Балшића и Мрњачевића 1385. против Турака наставио отпор још једно време против Турака на западу као и отпор латинском надирању на југу након убиства Томе Прељубовића у Епиру 1384. Био је савезник Балшића(Балше II, Руђине и Евдокије). Није могао дуго да пружа отпор па је побегао на острво Крф где је умро. За обојицу се шпекулише да су били мешаног словенско-цинцарског порекла, негде чак и албанског, али недостају извори и те тврдње су прилично неутемељене.
 
Славна породица Булгари од које данас имамо чувену марку парфема у свету словенског је порекла из околине Јањине и вероватно у неко време бугаризована.
 
== Извори ==