Херцшпрунг—Раселов дијаграм — разлика између измена

'''Херцшпрунг-Раселов дијаграм''' или '''Х-Р дијаграм''', назван по творцима [[Ејнар Херцшпрунг|Ејнару Херцшпрунгу]] и [[Хенриј Норис Расел|Хенрију Норису Раселу]], је моћан теоријски „алат“ који повезује [[ефективна температура|ефективну температуру]] ([[апциса]] дијаграма) и [[луминозност]] ([[ордината]] дијаграма) звезда. Ове две величине зависе од основних особина звезде (маса, старост и хемијски састав) и не могу се измерити директно посматрањима. Ипак, постоји веза између ефективне температуре и [[колор-индекс]]а, као и између луминозности и [[привидна величина|привидне величине]] (а тиме и [[апсолутна величина|апсолутне]]), па је могуће добити и верзију Х-Р дијаграма са величинама које се могу измерити посматрањима, боју звезде и магнитуду звезде. Овакав Х-Р дијаграм се назива ''дијаграм боја-магнитуда''.

 

 

== Опис ==

У зависности од физичких особина, зависи и положај звезде на Х-Р дијаграму. Највећи број звезда се налази на [[главни низ|главном низу]] дијаграма (ту је и [[Сунце]]), a звезде се еволутивно померају по дијагонали главног низа: по формирању звезде се налазе углавном налазе у доњем десном делу дијаграма где су хладније и мање [[луминозност|луминозне]] звезде. Временом напредују ка горњем левом делу где су топлије и луминозније звезде. Одатле се одваја грана [[црвени џин|џинова]] и суперџинова ка горе десно, и то су велике звезде (а тиме и хладне) које имају велику луминозност. Доле десно се налази грана [[бели патуљак|белих патуљака]], малих звезда мале луминозности, али велике температуре.