Лазар Николић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мања измјена |
Додавање/уклањање викивезе/а |
||
Ред 22:
Рођен је у банатском селу Јарковцу, марта 1824. године.<ref>"Стражилово", Нови Сад 14. јун 1892.</ref> У то време Јарковац је био граничарско место у панчевачкој регименти. Његов отац је био граничар са службом у Јарковцу. Остао је Лазар без оца у десетој години живота. Основну српску народну школу и немачку основну школу похађао је у оближњем Томашевцу.<ref>Станоје Станојевић: "Народна енциклопедија српско-хрватско-совеначка", Београд 1925.</ref> Приправнички учитељски течај завршио је 1843-1846. године у Панчеву, код директора банатских граничарских школа Јована Пантелића. Радни век (43 године) је провео као српски народни учитељ у банатском селу Добрици. За време Мађарске буне 1848. године био је у делегацији Добрице, која је измолила мађарског генерала Дамјанића, да поштеди то село.
Бавио се током живота под утицајем Даниловим - којем је био помоћник "мешаја", аматерски сликањем (од 1852) и публицистиком. По завршетку радова у цркви у Добрици 1855. године, добио је понуду од команде Белоцркванске регименте, од пуковника Химелића да узме стипендију и настави усавршавање на [[Ликовна академија у Бечу|Бечкој академији]]. Понуду није прихватио јер је већ био засновао породицу, коју није могао оставити.
Урадио је за живота укупно 235 различитих слика - највише портрета и икона. Иконе је сликао за [[Црепаја|Црепају]], [[Орловат]], [[Делиблато]], [[Маргита|Маргиту]], [[Панчево]] и Добрицу. Насликао је свој аутопортрет уз помоћ огледала, и портрет мајке Теодоре. <ref>"Стражилово", Нови Сад 1892. године</ref> Писао је за српске листове фељтоне о Константину Данијелу и Теодору Илићу Чешљару, те другим српским уметницима, савременицима.<ref>"Застава", Нови Сад 1874—1888. године</ref> Са својим сином [[Владимир Николић|Владимиром]] земунским адвокатом, урадио је пуно на глорификацији српског сликара из Бечкерека, Данила.<ref>Лазар Николић, Владимир Николић: "Српски сликари", Земун 1895. године</ref> Портретисао га је по фотографији 1895. године, наруџбином сина Владимира, сликар [[Урош Предић]]. Умро је у 65-ој години живота у Добрици, где је пун стаж службовао.<ref>"Школски лист", Сомбор 1889. године</ref>
Постхумно му је објављено историографско дело, писано по жељи Натошевићевој 1876—1877. године: „Хроника места Добрице у Банату” (2002).
| |||