'''Повеља "Карађорђе"''' се додељује за животно дело посвећено српској духовности. Додељује се у [[Младеновац|Младеновцу]]. Za utemeljenje ove nagrade, i njen opstanak u moru književnih nagrada u Srbiji,najzaslužniji su pisci: Dušan Stojković, Zoran M. Mandić, Radoslav Vojvodić i Dušan Čolović. Nabrojani autori, u savremenoj srpskoj književnosti pozanti kao istaknuti pesnici, bili su članovi žirija od početka dodeljivanja ove nagrade. Ono što će, kao najznačajnije, ostati vezano za njihov rad pripada ostvarenom konsenzusu, okokoji su postigli na planu afirmacije književnog morala u osetljivim pitanjima žirijskog rangiranja i isticanja pesničkih ostvarenja. NasojaliNastojali su da se odbarane od navala raznoraznih novosadskih i beogradskih klanova i "kuhinja" u kojima se tradicionalno, spremaju jela i poslastice ala Bećković, Nogo, Danilov, sarajevsko-petrovaradinski Nenadić, ili ambasador Basara, za favorizovane pisce Vitalove, Popine, ili Pešićeve nagrade. Međutim, ni tako sastavljen i timovan žiri, nije mogao da se odbrani od nagrađivačke, gotovo pandemijske, "alergije" Bećković. Ali, ono što je posebno dobro zrađeno jeste dodeljivanje "Karađorđa" visprenom pesniku i lucidnom intelektualcu Srbi Ignjatoviću Bilo je ideja da se u žiri uključe pesnici Aleksandar Lukić iz Požarevca i dr. Boško Tomašević iz Insbruka, kako bi se još čvršće sačuvao kredibilitet i smisao književne nagrade PovoljaPovelja Karođorđe. I kako bi ona ostala na "zdravim nogama" nasuprot praksi prozuhlih delilaca književnih znamenja, kao što su: Saša Radojčić, Bojana Stojanović Pantović, ili neki tamo Nikola Strajnić i Vladimir Gvozden, koji u Rečniku književnog morala slove kao "monete za podkusurivanje" i kao slepi poslušnici neprikosovenih vladara nekih žirija u kojima za statiranje uzimaju od 500 do 1000 evra.
