Панчо Виља — разлика између измена

За Виљу се каже да је до 1910. смењивао периоде разбојништва са периодима законитијих послова. У једном тренутку је био запослен као рудар, али тај рад није имао већи утицај на њега. [2] Виљин поглед на разбојништво се промјенио након што је упознао [[Абрахам Гонзалес|Абрахама Гонзалеса]], локалног представника предјседничког кандидата Франсиска Мадера, богатог власника хацијенде из сјеверне државе Коавила који је постао политичар и који се противио наставку Дијазове владавине. Убједио Виљу да би се кроз своје разбојништво могао борити за народ и нанети бол власницима хацијенди.

У тренутку избијања Мексичке револуције 1910. године, Виља је имао 32 године.

У тренутку избијања Мексичке револуције, за Виљу и људе попут њега који су дјеловали као разбојници, превирања су пружила шире видике, „промену титуле, а не занимања“ по једној оцјени. Виља се придружио оружаној побуни коју је 1910. подигао Франсиско Мадеро да би збацио актуелног предсједника Порфирија Дијаза по [[план из Сан Луис Потоси|Плану из Сан Луис Потосија]]. У Чивави, вођа противника Дијазовог реизбора, Абрахам Гонзалез, убиједио је Виљу да се придружи покрету. Виља је заузео велику хацијенду, затим је зароб воз војника Федералне армије и град [[Сан Андрес]]. Наставио је да је победио Савезну армије у Наици, Камаргу и Пилар де Кончосу, али је изгубио код Теколота. Виља се лично састао са Мадером у марту 1911, док је борба за збацивање Дијаза била у току. Мада је Мадеро створио широк покрет против Дијаза, није био довољно радикалан за анархосиндикалисте из [[Мексичка либерлана партија|Мексичке либералне партије]], који су оспорили његово вођство. Мадеро је наредио Виљи да се избори са пријетњом, што је он и учинио, разоружавши их и заробивши их. Мадеро је наградио Виљу тако што га је унапредио у пуковника револуционарних снага.