Максимин Трачанин — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене корисника 95.155.5.17 (разговор) на последњу измену корисника Autobot ознака: враћање |
м Бот: по захтеву Садка и Вукса; козметичке измене |
||
Ред 26:
'''Гај Јулије Вер Максимин''' ({{јез-лат|Gaius Julius Verus Maximinus}}; рођен око [[173]]. године, умро [[238]]. године), познат под именом '''Максимин Трачанин''' или '''Максимин I''', био је римски цар од [[235]]. до 238. године.
Максимин Трачанин био је први варварин који је постао римски цар. То је први цар који никада није крочио у Рим. Он је био први од такозваних [[војнички цареви|војничких царева]] 3. века.
Максимин је рођен у [[Тракија (римска провинција)|Тракији]] или [[Горња Мезија|Горњој Мезији]] или пак [[Доња Мезија|Доњој Мезији]].<ref name="маки">{{cite web|title=Максимин Гај Јулије Вер |url=http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?id=38312 |website=Енциклопедија |accessdate=24. 1. 2019}}</ref> Његов отац је био [[Готи|Гот]], а мајка [[Алани|Аланка]]. Наводно је био дивовске грађе и веома јак. Прикључио се војсци током владавине [[Септимије Север|Септимија Севера]], али све до владавине [[Александар Север|Александра Севера]] он није заузимао важније положаје у војсци.
Ред 32:
Када је су побуњени војници из [[Панонија|Паноније]] убили Александра Севера у [[Мајнц]]у 235. године, за цара је извикан Максимин. Избор војске потврдио је [[Римски сенат|сенат]]. Одмах потом дошло је до покушаја узурпације [[Квартин]]а у [[Месопотамија|Месопотамији]], али је тај устанак брзо пропао.
Максимин није волео племство и био је веома неповерљив према могућим завереницима. И заиста, неколико завера против Максимина је било организовано. Те завере су предводили утицајни сенатори или људи блиски породици погинулог цара.
Максимин је одустао од Александрове политике према [[Хришћанство|хришћанству]]. Прогањао је хришћане немилосрдно, а двојица римских епископа су погинули мученичком смрћу.
Максимин је ратовао против [[Алемани|Алемана]], и успео је да их победи упркос великим римским жртвама. Победа је извојевана у данашњој немачкој покрајини [[Баден-Виртемберг]]. После победе Максимин се прозвао ''-{Germanicus Maximus}-'', а свог сина Максима је подигао у ранг [[цезар (титула)|цезара]] и предводника омладине. Затим је Максимин отишао у зимски логор у [[Сирмијум|Сирмију]], и одатле ратовао против [[Дачани|Дачана]] и [[Сармати|Сармата]] који су угрожавали римску границу.
[[Датотека:Bronze Maximinus I-Paris-Tarsos AE36 SNGFr 1587.jpg|мини|лево|300п|Новац са ликом цара Максимина.]]
Максимин је удвостручио плате својим војницима. То је тражило повећање пореза, што је изазвало отпоре и побуне становништва. Почетком 238. године у [[Африка (провинција)|Африци]] дошло је до побуне неких локалних земљопоседника и убрзо се устанак проширио на читаву провинцију. Устаници су за прогласили управника те провинције, [[Гордијан I|Гордијана I]] и његовог сина [[Гордијан II|Гордијана II]] за цареве. Сенат је одмах подржао њихов избор, али када је устанак пропао сенат је изабрао двојицу царева [[Пупијен и Балбин|Пупијена и Балбина]]. У Риму је било присталица и [[Гордијан III|Гордијана III]], унука Гордијана I.
Максимин је кренуо на Рим, али његове трупе, рђаво храњене и мучене болестима, код [[Аквилеја|Аквилеје]] су се побуниле. [[Преторијанска гарда]] је убила цара у војничком логору, као и његовог сина<ref name="маки" />. Максимину је глава одсечена. Сенат је изабрао тринаестогодишњег Гордијана III за римског цара.
Ред 48:
== Спољашње везе ==
{{
{{Commonscat|Maximinus I}}
| |||