Илија Барјактаровић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
м Бот: по захтеву Садка и Вукса; козметичке измене
Ред 17:
'''Илија Барјактаровић''' ([[Извор (Параћин)|Извор]], око [[1771]] — [[Свилајнац]], [[пролеће]] [[1828]]) био је српски [[војвода]] и учесник [[Први српски устанак|Првог српског устанка]].
 
Устаницима се придружио тек [[1805]], након српске победе на [[Бој на Иванковцу|Иванковцу]]. Убрзо затим [[Карађорђе Петровић|Карађорђе]] га је поставио за војводу у [[Параћин|параћинскојпараћин]]ској [[нахија|нахији]]. На положају параћинског војводе Илија је остао дуго, све до [[1809]]. када га је [[вожд]] послао на [[Делиград]], где је остао до [[1813]]. Исте те године добио је звање главнокомандујућег. Заповедао је југоисточним фронтом, чије је средиште било у Делиграду.
 
Илија је био и човек за решавање многих послова у међународним односима. Када су [[Турци]] 1813. били пред нападом на устанике, он је са њима обављао преговоре. <ref name="Српске војсковође">Српске војсковође; Дејан Николић; Народна библиотека „Ресавска школа“; Деспотовац; 2000</ref>
 
== Живот пре прикључења устаницима ==
Илија Барјактаровић је рођен око [[1771]]. у селу [[Извор (Параћин)|Извору]], које је припадало [[Параћин|параћинскојпараћин]]ској [[нахија|нахији]]. У свом крају је био познат као трговац стоком и највероватније захваљујући том послу упознао је [[Карађорђе Петровић|Карађорђа]] још пре [[Први српски устанак|Првог српског устанка]]. Када су [[Срби]] устали против [[дахије|дахија]], Илија је још неко време обављао трговачке послове, а затим се прикључио устаницима. <ref name="Српске војсковође" />
 
== Прикључење устаницима ==
У [[бој на Иванковцу|бици на Иванковцу]] [[6. август]]а [[1805]]. [[Миленко Стојковић]] и [[Петар Добрњац]] потукли су [[Турци|Турке]], а [[Хафиз-паша]] је био рањен. Поражени [[Турци]] су се затим повукли у [[Параћин]], који је у то време припадао [[Лесковачки пашалук|лесковачком]], а не [[смедеревски санџак|београдском пашалуку]]. [[Карађорђе Петровић|Карађорђе]] је на место битке дошао тек када је она била завршена. Одлучио је да на оружје подигне [[Параћин|параћинскупараћин]]ску [[нахија|нахију]]. Стога је заједно са [[Миленко Стојковић|Миленком Стојковићем]] отишао у село [[Извор (Параћин)|Извор]] код свог познаника Илије Барјактаровића. После поздрављања и неколико размењених речи [[вожд]] је упитао свог домаћина: ''„Коекуде, брат Илија, шта мисли параћинска нахија: да ли ће с нама или ће с Турцима?“'' Овај му на то одговори: ''„Само чека да ви дођете, па ћемо с вама сви до једнога!“'' Када је ово чуо Карађорђе му је рекао: ''„То је лепо. И кад је тако, а ти скупи људе, нек су готови, и нека понесу секире и мотике, јер оружја, знам, немате!“'' Тако се Илија прикључио устаницима тек 1805. и то после српске победе на [[Бој на Иванковцу|Иванковцу]]. Већ наредног дана дошао је са 200 људи у Параћин, и ту су на брду започели да копају шанчеве. Убрзо затим Хафиз-паша је отишао са својом војском према [[Ниш]]у, а Карађорђе је Илији Барјактаровићу дао војводску диплому и поставио га за [[војвода|војводу]] у [[Параћин|параћинскојпараћин]]ској [[нахија|нахији]]. <ref name="Српске војсковође" />
 
== Илија као војвода и главнокомандујући Делиградског утврђења ==
Ред 56:
 
== Види још ==
{{порталПортал бар|Биографија|војна историја Срба}}
* [[Први српски устанак]]
* [[Списак знаменитих личности Првог српског устанка]]