Домобранство у [[Словенија|Словенији]] је квинслиншка впјнавојна формација насталнастала након капитулације Италије на иницијативу бившег југословенског генерала [[Леон Рупник|Леона Рупника]]. Од разбијене [[Бела гарда|Беле гарде]] формирана је ''Словенска домобранска легија''. ЗањеногЗа њеног команданта прогласио се сам Рупник. Од те формације, у одлучујућу потпору издајничких клерикалних политичара, развило се Словенско домобранство, које је у јесен [[1944]]. имало око 13.000 припадника. На челу је био Организациони штаб, који је у оперативном погледу био потпуно подређен немачком вишем шефу -{SS}--а и полиције Ервину Резенеру (-{Erwin Rösener}-), односно његовом Руководећем штабу за борбу против партизана. Окупатор је утановиоустановио и Штаб за развој (''Aufbaustab'') који је био веза између остала два штаба, а такође је обучавао домобране. Они су третирани као помоћна немачка полиција и њих је окупатор финансирао и оскрбљавао. У априлу 1944. односно јануару 1945., домобрани су се и јавно заклели на верност Хитлеру да би у борбипротивборби против НОПа били још више везани уз окупатора, који јеих са њимаје углавном користио за упаде на ослобођену територију и за чување важних путева.
У гарнизонске чете окупатор је организовао и веће покретљивапокретљиве домобранске јединице. У јесен [[1943.]] формирао је 5 батаљона и до фебруара [[1944.]] преформирао их је у седам борбених група, које су затим поново преформиране у 4 посебне групе. ЛетиЛета [[1944.]] Поновопоново су формирана 4 ударна батаљона да би се до пролећа [[1945.]] повећао на 6. Међутим ти су батаљони већ били помешани са с јединицама немачке полиције и њима су командовали немачки официри. Једино 2. батаљон [[Вук Рупник|Вука Рупника]] у [[Церкница|Церкници]] није био под немачком командом. Септембра [[1944.]] Рупник је постао генерални инспектор Словенског домобранства, али је тај назив имао само формално. У новембру 1943. у Словеначком приморју је тамошњи виши шеф СС-а и полиције Одило Глобоцник основао домобранство под називом [[Словенски народни варностни збор]]. На челу збора био је Организациони штаб попод вођством пуковника Антона Кокаља. у јесен 1944, имао је 15 чета и приближно 2.000 припадника. И та се формација почетком 1945 организовала у батаљоне и имала 4 ударна батаљона у оклвируоквиру 1. словенског ударног пука. У Горењској су прве домобранске јединице основане у лето 1944 и то под окриљем [[Гестапо]]а уз помоћ руководства Словеначког домобранства и реакционалних вођа грађанских странака из [[Љубљана|Љубљане]].
У пролеће 1945. горењско домобранство је имало 47 станица у којима је било 1.800 припадника. Поткрај рата Народни одбор,, као , као проту револуционарнипротуреволуционарни политички орган све је домобране и словенске четнике прогласио Словеначком народном војском и подредио [[Драгољуб Михаиловић|Драгољубу Михаиловићу]]-. Кад су ар4мије армије НОВОЈ почеле продирати према западу, домобрани и водећи људи бивших грађанских странака заједно са окупатором побегли су из домовине, Приморски домобрани повукли су се у [[Фурланија|Фурланију]], а горењски и они из Љубљанске покрајине у [[Корушка|Корушку]]. Њих су [[Британија|британски]] савезници крајем маја 1945, предали југословенским властима.
