'''Олово''' је [[градско насеље]] и сједиште истоимене општин смештено 50 -{km}- североисточносјевероисточно од [[Сарајево|Сарајева]], на магистралном путу који води од [[Сарајево|Сарајева]] према [[Тузла|Тузли]]. У Олову су још од средњег векавијека позната налазишта [[олово|оловне]] руде, по чему је град и добио име. Река Ступчаница се у центру града, спаја са ријеком Биоштицом, и заједно са њом формира [[Криваја|Кривају]] која тече даље према [[Завидовићи]]ма. Данас се општина Олово простире на 408 километара квадратних и има око 14 хиљада становника.
==Историја==
Насеље Олово настало је прие више од шест векова на обалама три планинске ријеке. У писаним документима Олово се први пут спомиње [[1382]]. године под именом Plumbum ([[латински језик|лат]]. олово) што потврђује наводе да је овај град добио име по руди [[Олово|Олова]]. Тако у [[XIV век|XIV]] и [[XV век]]у Олово је било познати рударски и трговачки центар. Због престанка експлоатације оловне руде национална структура становништва мењала се кроз протекле векове. Највећи деодио становништва Олова крајем [[средњи век|средњег века]] чинили су [[Саси]] као рудари. Доласком [[Турци|Турака]] у Олову се повећава број [[Ислам|муслиманског]] становништва које почетком [[XVI век]]а гради [[џамија|џамију]] на локалитету данашњаг насеља Горње Олово, а већ у XVII векувијеку муслимани чине три четвртине становништва у Олову. Вероватно због плаховитих планинских ријека (Биостице, што долази из Кнежине и Ступчанице из извора код Хан Пијеска) које су у пролеће плавиле околна поља, насеље Доње Олово настало је тек у [[XX век]]у. Развоју Доњег Олова, односно данашњег градског језгра, након [[аустроугарска|аустроугарске]] окупације, знатно је допринијела изградња пруге [[Завидовићи]]-'''Олово'''-[[Хан Пијесак]]. То уједно представља почетак планске експлоатације богатих оловских шума, што и данас представља основни привредни ресурс.
